Događaji u Libiji prete destabilizacijom afričkog Cahela

Krajem jula Pariz je  priznao da je njegova avijacija u okviru  NATO-ove operacije u Libiji  iz vazduha snabdevala oružjem berberska plemena u planinama Džebel Nefusa, ali je to bilo samo lako strelačko oružje, vrsta pušaka radi samoodbrane od Gadafijevih snaga, - tvridio je Pariz. Ustvari, pisao je  francuski list Figaro, to su bili bacači granata, teški mitraljezi, a čak i protivtenkovske rakete Milan. To je oružje odmah bilo iskorišćeno. Naoružani uz pomoć Francuske, Berberi su odmah stupili u borbu protiv režima libijske vojske. Međutim, veliki deo tog oružja se našao ne samo kod protivnika  režima, već i kod Tuarega, koji ga podržvaju. Plavi ljudi pustinje – tako zovu sebe Tuarezi, koji vole tu boju – žive nomadskim životom na ogromnim prostorima Sahare i graničnim teritorijama Malija, Nigera, Alžira i Libije. Ratoborni po naravi, odlini jahači i dobri strelci, Tuarezi su se uvek suprotstavljali starosedelačkom stanovništvu. Između ostalog, vođe nekih tuareških plemena  sve do sada nisu odustali od namere stvaranja Velike saharske države Azavad… U februaru, kada su počeli nemiri u Libiji, Moamer Gadafi je pozvao  malijske i nigerske Tuarege da se priključe libijskim sunarodnicima, obećavši da će ih ostaviti u mnogo bogatijoj zemlji  od njihovih zemalja, posle pobede nad pobunjenicima. Kada je pad režima postao očigledan, ti su Tuarezi počeli da se vraćaju u otadžbine, noseći sa sobom velike partije savremenog oružja, između ostalog i francuskog, koje im je dospelo u ruke prilikom desantiranja u planinama. Postoje podaci da se najmanje dve hiljade malijskih i nigerskih Tuarega nalazi na severu Malija. Njihov dolazak tamo  povećava ionako osetnu napetost između klanova Tuarega i vlade u Bamau. Situacija se tamo  iskomplikovala i preti destabilizacijom čitavog severa Malija.

Opasnost postaje veća i zbog toga, što ratoborni klanovi Tuarega sarađuju s terorističkom organizacijom Al-Kaida u islamskom Magribu, koja se nalazi u slabo naseljenim rejonima Malija i Nigera. Vlasti tih zemalja, kao i  Alžira i Mauritanije već u toku nekoliko godina vode borbu protiv Al-Kaide, ali sa malo uspeha. Eventualno ujedinjenje Tuarega koji su se vratili iz Libije, s Al-Kaidom, moglo bi da rezultira velikim problemima za čitav Sahel, a verovtno i za susedne rejone kontinenta. Nedavni događaji u Nigeriji potvrđuju rast potencijala radikalnih islamističkih pokreta. Pred mikrofonom je direktor Centra rusko-afričkih odnosa Instituta Afrike RAN, bivši ambasador Rusije u Maliju Evgenij Korendjasov.

Događaji u Libiji, grubo mešanje silom Zapada u unutrašnje libijske probleme već je rezultiralo ozbiljnim posledicama te izaziva zabrinutost zemalja Afrike južno od Sahare. I to,  nema jasne perspektive evolucija Libije posle Gadafija, preneražuje rizik potpunog haosa u toj zemlji.  Libija, naročito poslednjih godina, igrala je pozitivnu ulogu, umirujući ratoborni duh, u rejonima gde žive Tuarezi. Slabljenje njene uloge u tom regionu povećava ratobornost ekstremističkih grupa u Sahari, bukvalno načičkanih raznovrsnim oružjem, koje može da dospe u ruke ekstremističkih elemenata i grupacija. I još nešto – preko Sahare i Sahela se održavaju tokovi narkotrafika, povlačenje Libije će povećati razmere te  kriminalne delatnosti. Dakle, opasnost haosa u tom delu Afrike postaje sveobuhvatna. Oružje samo povećava rizik političke destabilizacije zemalja te zone.

7.-8. septembra u Alžiru će biti održan susret zemalja zone Sahela po pitanju eventualne opasnosti po bezbednost od strane Al-Kaide u islamskom Magribu. Tamo će se razmatrati smena režima u Libiji, njene negativne posledice i za ovu zonu kontinenta, i za čitavu Afriku južno od Sahare.