Šta će učeniku da zna da računa?

Naučnici još uvek smatraju da je kuga 21.veka nesposobnost ljudi da računaju. Kriv je tehnički progres: današnji učenici vole da koriste digitrone. Rezultat je tužan – mnogima se smelo može postaviti dijagnoza „diskalkulacija“.

Oni koji su sedeli u školskoj klupi pre samo 15-20 godina obično su računali na pamet, a u težim slučajevima na papiru. Sad se koriste digitroni, računari, mobilni telefoni. Od prvog razreda učenici se navikavaju na tehnička sredstva. Na kraju dete rizikuje da u potpunosti bude zavisno od tehnike, što nije nimalo bezazleno, smatra naučni saradnik Instituta psihologije RAN Jelena Sergijenko:

Situacija može da se promeni. Sutra odjednom može nestati struja na Zemlji. Šta odna? Svi koji umeju da računaju na pamet biće u prednosti. Proces računanja je povezan i sa drugim stvarima. Ova generacija se odlično razume u računare – govori naučnica – ali to ne znači da su njihove umstvene sposobnosti takođe dugotrajne, kao i onih koji su navikli da se uzdaju samo u svoje snage. To se može uporediti sa veštačkom nogom ili rukom.

Ako je teško živeti sa protezom, ali moguće, veštačku glavu nikako ne možeš staviti. A mozak kao i bilo koji drugi organ može da prestane da funkcioniše, ako se njime ne koristiš. To je isto što i u slučaju sa pacijentom koji dugo nije ustajao s kreveta: može da zaboravi da hoda, govori šef laboratorije psihofiziologije Instituta neurofiziologije RAMN Valerija Strelec:

Može se računati na aparatu, ali sve se plaća. Neuroni koji odgovaraju za tu funkciju, ali se ne koriste, atrofiraju. Mislim da će u budućnosti to uticati na mogućnost rešavanja nekih zadataka, koje je nemoguće rešiti aparatom.

Za računicu obično odgovara leva hemisfera mozga. Ponekad dolazi do povreda, i onda kažemo da čovek boluje od diskalkulacije. Detetu sa takvom patologijom je teško da shvati strukturu broja, da ga poveže da cifrom, da operiše brojevima, da pamti datume i formule.

Ako dete bez bilo kakvih patologija ne koristi mozak u dovoljnoj meri, mogućnosti mogu da oslabe ili da nestanu. Umesto razvoja, što i jeste cilj obrazovanja, počinje obratni proces. Jer prednje oblasti leve hemisfere u kojima se nalaze centri računice i govora – to je vrh čovekove evolucije, kaže stručnjak. Treba li onda spadati sa tog vrha i samo zato što je udobnije pritiskati dugmad pametnih mašina, a pri tom gubiti razum?