Specijalne službe nisu gadljive: pakt makar i sa satanom lično

Još jedne u nizu neprivlačnih poslova zapadnih specijalnih službi izložila je u toku proteklog vikenda američka pravobraniteljska organizacija Human Rights Watch. Dokumenta, koja su otkrivena u Tripoliju nepobitno svedoče: između zapadnih prestonica i Gadafijevog režima koji one proklinju, tajno je postojala potpuna idila.

Važne usluge su libijski majstori tajnih poslova pružali američkim, britanskim i nemačkim kolegama. Na primer, agenti CIA uhvate čoveka, koji je samo osumnjičen za to da pripada teroristima, a u Tripoliju iz njega izvlače potrebne dokaze. Da se pajtaši ne bi umno naprezali, u Lengliju im je čak napisana specijalna anketa. U znak zahvalnosti za „prljavi posao“ britanski MI-6 je predavao libijcima odbegle opozicionare.

Iskreno govoreći, izuzev detalja javnost je malo šta novo saznala. Posebno nakon razobličavanja švajcarskog senatora Dika Martija s njegovim referatima o vapijućem kršenju prava ličnosti, koji su dostavljeni Savetu Evrope. OUN je usvojila gomilu zakonodavnih akata. Kad bi se sva poštovala, ljudskim personama ni dlaka s glave ne bi trebalo da fali. Međutim, padaju i to ne dlake, već glave samo lete nadesno i nalevo – i nikom ništa. Oseća se: ako se svet i menja to nipošto nije nabolje. Potpredsednik Asocijacije za međunarodno pravo Oleg Hlestov se ne slaže s ovakvim zaključkom:

„Specijalne službe ne rade na površini. SAD, Velika Britanije i Francuska uvek propovedaju zaštitu čovekovih prava. Jedne druge optužuju za kršenje. A kad se proveri, ispostavlja se da ne postupaju baš najbolje. Ista ova Libija nikad nije vikala da u njoj vlada demokratija. To je licemerje, farisejstvo. Trubaduri za prava čoveka, slobodu i demokratiju tajno čine ono što im ne služi na čast. Postoje dokumenta, sporazumi o pravima čoveka. U okviru OUN ima ih oko 24. SAD učestvuju samo u šest. Odnosno, ne žele da preuzmu međunarodne obaveze o zaštitu čovekovih prava. A (od drugih) zahtevaju: poštujte. 

U OUN će se na dve-tri predstojeće sednice razmatrati povećanje efikasnosti u primeni normi međunarodnog prava. Ne treba biti naivan. Na međunarodnoj sceni su sva ova partnerstva samo brbljanje. Tamo se odvija borba i saradnja. Nacionalni interesi se ne podudaraju, treba pronalaziti kompromise u okviru međunarodnog prava.“.

Primetićemo da u zvaničnim izjavama iz Vašingtona, Londona i Berlina nije bilo razobličavanja.

Šef britanske diplomatije Vilijem Hejg (William Hague) je izjavio da pošto se razobličavanja tiču prethodnika, neka oni i odgovaraju. To je zaista biser diplomatske umetnosti. Samo ministarstvo više voli da to oprezno prećuti.

Naravno, primena prava o kojoj je govorio naš stručnjak je važna stvar. Ali zasad se realno uvrežila druga praksa – nešto poput podele rada. Jedni – političari – propovedaju humanizam i čovekoljublje. Ne zaboravljajući da upiru prstom prema onima kojima odrede ulogu prekršioca. Istovremeno drugi – njihove specijalne službe, vežbaju nasilje.