Test na stres za Berlin i Evrozonu

Još jednu sumu pomoći Grčkoj nemački bundestag namerava da odobri krajem septembra. Kabinet Angele Merkel s jedne strane slobodnije diše. Ustavni sud je skinuo kamen s duše ministara priznavši da već izdate finansijske garancije u potpunosti odgovaraju Osnovnom zakonu. Brine druga stvar. Nema potrebne većina za odobravanje sledećeg paketa pomoći Atini, što je pokazalo probno glasanje među frakcijama vladajuće koalicije. Test na stres još uvek nije položen. Temu razmatra analitičar Sergej Guk, objašnjavajući pozicije opozicionara u bundestagu koje iznosi poslanik HSS Peter Gauvajler.

Kancelaru je sve teže da ubedi svoje pristalice da je potrebna još jedna u nizu mera, nepopularnih kod Nemaca – finansijska podrška Grčkoj. Sama Atina zasad ni na koji način ne olakšava Berlinu ovaj zadatak. Heleni mnogo obećavaju, ali su vrlo čvrsto dogovorene cifre smanjenja budžetskog deficita uspeli da koriguju. Prirodno, u smislu smanjenja. U nadi da će i tako proći? Uzaludno. Revizori su pripretili odbijanjem da isplate još jednu u nizu obećanih tranši. U ovoj situaciji Merkelovoj neće biti jednostavno da ubedi bundestag da nastavi da pomaže „farbare“.

Poslanik HSS Peter Gauvajler i grupa njegovih pristalica iz vladajuće koalicije smatraju da je prema Grčkoj izabrana nepravilna strategija. Svoju tačku gledišta izložio je u televizijskom programu ZDF.

„U tome je suština problema. Valutna zona za Grke od sada nije pomoć, već vodenični kamen o vratu, kojeg treba da se oslobodi. Ona treba da se vrati drahmi, da je devalvira i da sve počne iz početka. Da smo to započeli pre 12 meseci sad bismo videli da je na putu ka ozdravljenju. Svojim paketima pomoći pod navodnicima, mi ne pomažemo Grcima, već podržavamo, recimo, 25 pobesnelih investicionih banaka, koje rade u celom svetu. Da bi Grci koji su već dužni do guše mogli ponovo da se zaduže. To je isto kao hraniti dijabetičare čokoladom.

One (banke) su se ostrvile zato što bankarski sistem u celom svetu nije u redu. Mi ne primenjujemo svoje nacionalne zakone. EU je više lutajuća mina nego instanca za rešavanje problema. Mislim da treba da učinimo bar ono što su Amerikanci učinili posle bankrota banke „Leman Braders“ 2008. godine. Nažalost, naš bankarski nadzor je gluv i slep.

Ne želimo da predstavljamo pretnju za nju (Merkelovu), želimo da joj pomognemo da popravi pravac. U politici je to vrlo težak korak, neki smatraju da je sramota. Ali ako su vam na sakou zakopčana pogrešna dugmad, treba da ga otkopčate i da ga zakopčate kako treba“.

Savet je dobar. Samo što se ovde ne može izgladiti stvar prosto korigovanjem pravca. Morali bi da okrenu volan za sto osamdeset stepeni, da saopšte kolegama iz Evrozone: odričemo se onoga što smo juče smatrali ispravnim. Svoju pređašnju strategiju smatramo lažnom. Neka Grčka krene u slobodnu plovidbu, neka napusti zonu jedinstvene valute i ponovo izdaje svoju drahmu. Stabilizacioni fond će biti likvidiran zbog toga što je postao nepotreban. Pitanje je samo: šta će biti s drugim političkim zemljama? I da li će posle takvih metamorfoza opstati i sama Evrozona?