Lokalni konflikti – globalni problemi

Međunacionalni problemi – to su lokalni konflikti koji mogu da se pretvore u globalne. Kakva treba da bude savremena država da bi reč „društvo“ sačuvala svoj određujući, „opšti“ smisao? U jednom od najstarijih gradova Rusije – Jaroslavlju – već po treći put je održan Svetski politički forum.

Na forumu koji se tradicionalno održava pod pokroviteljstvom predsednika Dmitrija Medvedeva, prisustvovalo je oko 500  politikologa, sociologa i političara iz 40 zemalja.

Ove godine je za diskusiju bila predložena tema „Savremena država u eposi socijalne raznovrsnosti“. Bile su otvorene tri sekcije: „Demokratske institucije u polietničkom društvu“, „Bogati i siromašni: gde je pravda?“ i „Globalna bezbednost i lokalni konflikti“.

Međunacionalni odnosi i socijalne razlike ostaju najteža pitanja, kako za ostale tako i za Rusiju. Ali i pored svih problema, zemlja neće skrenuti sa puta demokratskog razvoja, rekao je predsednik Dmitrij Medvedev u svom nastupu na forumu:

Želeli smo i želimo da živimo u savremenoj demokratskoj državi. U slobodnom društvu slobodnih ljudi, u svetu bez nasilja i siromaštva. I mi smo dužni da sačuvamo integritet naše zemlje, jer nam inače neće ostati nikakva zemlja. Naša nacionalna raznovrsnost nije samo izazov, već i blago, naša prednost. Istoriska sudbina Rusije je legura kolektivnog stvaralaštva svih naroda, koji imaju različite jezike, religije, kulture.

Razlike ili jedinstvo, to je glavno pitanje u multikulturnoj debati. Ove godine lideri tri velike evropske države – Nemačke, Velike Britanije i Francuske su izjavili da je politika multikulturalizma doživela krah. Ideja mirne koegzistencije nekoliko kultura i uzajamne trpeljivosti se u Evropi nije opravdala. Ali niko još ne žuri da sahrani multikulturalizam. Kriza ideje je izazvana pre svega krizom u svetskoj ekonomiji. Jer problemi u polietničkom društvu u mnogome su određeni stanjem siromašnih slojeva, koji traže socijalnu pravdu. Siromaštvo je socijalni katalizator protivrečnosti među različitim narodima. Savremena država mora da ponudi novo tumačenje pojma pravda. Ta misao je izrečena u izveštaju rukovodioca Centra za istraživanje postindustrijskog društva Vladislava Inozemceva.

Država mora da shvati sama i da predloži građanima da u savremenom kompleksnom svetu  pravda nije isto što i jednakost. Bogatstvo koje se meri milijardama onih koji pokreću ekonomiju jeste pravedno. Društvo koje nema svog Stiva Džobsa i Ričarda Brensona nema budućnost. Ali svojim siromašnim građanima država mora da pomaže. Jednostavno zato što je društvo nedeljiv socijalni organizam.

Još jedna ozbiljna tema na forumu je bila globalna bezbednost i stabilnost. O tome je u Jaroslavlju razmišljao pored ostalih i poznati američki politikolog Zbignjev Bžezinski:

Veoma je važno da shvatimo da će u narednim decenijama saradnja između regiona postati osnova za blagostanje u svetu. Pojava država koje se brzo razvijaju u različitim regionima sveta govori o neophodnosti raznovrsne saradnje među različitim svetskim regionima.

Uostalom, u sekciji „Globalna bezbednost i lokalni konflikti“ govorilo se i o protivrečnostima između Rusije i Zapada. Kada se radi o rešavanju lokalnih konflikata, Moskva insistira na korišćenju diplomatskih metoda i maksimalnom poštovanju suvereniteta država. Nato smatra da ima pravo da se meša u poslove drugih zemalja, ukoliko mu se čini da te zemlje rade protiv osnovnih vrednosti.

U jednom su svi učesnici diskusije bili jednoglasni: napori pojedinih organizacija kao što je Nato za očuvanje stabilnosti u globalnim razmerama su već nedovoljni. Pa i princip regionalne podele ne može da se očuva. Poslednja godina je pokazala kako se potresi na jednom kraju sveta poput eha prenose po celoj planeti.