Fizičare donosi jesen

 Izbor profesije zavisi od datuma rođenja, tvrde britanski naučnici. Prema njihovim posmatranjima, rođeni u martu će najverovatnije postati piloti, a zubari se rađaju u decembru.

Britanska štampa piše da su naučnici izučili podatke sa popisa stanovništva u aprilu ove godine i da se saznanjima do kojih su došli može verovati. A naime, naučnici su primetili da ljudi koji su se rodili u januaru najčešće postanu poreski inspektori i lekari. U februaru — glumci, u martu — piloti. Rođeni u aprilu i maju su prava zagonetaka za naučnike. Njihova sfera delatnosti je tako široka da se nije moglo ništa utvrditi. Letnja deca takođe biraju različite profesije, ipak istraživači su primetili da među njima ima manje dobro plaćenih fudbalera, doktora i zubara. Rođeni u Britaniji u julu  često postanu kamenoresci, mašinovođe i glumci. Zato septembar daje mnogo profesionalnih sportista i fizičara. Rođeni u oktobru mogu da se obraduju — oni ne samo da žive duže od ostalih, nego postaju uspešni rukovodioci i političari. Naučnici nisu mogli da povežu novembar sa nekom profesijom, ali su primetili da je u tom mesecu u Britaniji rođeno najviše serijskih ubica i šizofreničara. List Dejli Mejl navodi reči neurologa Rasela Fostera iz Oksfordskog univerziteta, koji smatra da ma koliko se to na prvi pogled činilo apsurdnim, čitav ljudski život u ovoj ili onoj meri zavisi od meseca u kojem je rođen.

Na primer, iz istih statističkih podataka se može videti da su septembarske bebe u osnovnoj školi imale mnogo bolje ocene nego avgustovske. Zašto? Odgovor je jednostavan. Septembarska deca polaze  u školu jednu godinu kasnije nego ostala i psihički su spremnija za neudobnu školsku sredinu. A rođeni u proleće češće boluju, recimo od astme, autizma, šizofrenije i bolesti Alchajmera u starijem dobu, piše Dejli  Mejl. Istraživači pretpostavljaju da dolazi do izražaja manjak vitamina «De», koji nam daje sunce. Prvo ga ne dobije majka, čija trudnoća prolazi u zimskim mesecima. A zatim se i dete ne izlaže suncu dok traje proleće.

Astrolozi su odavno otkrili zavisnost između dana, meseca i mesta rađanja čoveka, kaže za Glas Rusije predsednik «Ruske astrološke škole» Aleksandar Zarajev:

Energija mesta na kojem je čovek rođen, pre svega sezonska energija, takozvana bioklimatska, formira karakter koji utiče na zdravlje, sudbinu i izbor profesije. Avicena je smatrao da je taj karakter ili temperament neka dominantna manifestacija glavnih čovekovih osobina. Ako se rodio u proleće, kada se odvija energija obnavljanja, čoveku će biti potrebna aktivnija profesija. Ako je to jesen, kada priroda pada u san, čovek je mirniji i biraće mirniju profesiju. Rođeni u zimu, kada ima malo sunca, kada je energija suva, hladna, često se posvete politici. Oni moraju da se probijaju i zato biraju profesije koje traže veliku posvećenost, neprestani rad, energiju na koju su drugi znaci nesposobni. 

Na planeti i nema tako puno različitih struka, tako da statistika  može da zabeleži neke podudarnosti, ali apsolutne veze između datuma rođenja i profesije nema i u principu je nikada neće biti, siguran je profesor doktor medicinskih nauka Hristo Tahčidi:

Neko se rodio pre vremena, dete je nedonošeno, znači da se skroz drugi čovek trebao roditi na drugom mesecu. I ti ljudi neće odgovarati takvoj teoriji da postoji direktna zavisnost između meseca u kojem se čovek rodio i osobinama ličnosti. Čovek živi u nadi na bolje, u nadi na to da će sutra uraditi nešto vrednije, postići neke ciljeve. I ta nada vodi ličnost kroz život, - govori profesor.

Svaki čovek je poseban. I njegova sudbina je individualna, i ponašanje, i  osobine. Upravo zato je prekrasan. Kada bi život bio takav da mi možemo da prognoziramo svakog čoveka, - kaže Hristo Tahčidi, - verovatno, život ne bi bio zanimljiv.