Situacija na Kosovu može postati nekontrolisana

Situacija u delovima Kosova naseljenim pretežno Srbima ponovo postaje opasna. Vlasti Prištine su obećali da u najskorije vreme ponovo silom pokušaju da preuzmu kontrolu na toj teritoriji. Kosovski Srbi kao odgovor na to ponovo dižu barikade, a rukovodstvo Srbije je tražilo od UN, Nato i EU da ne dozvoli krvoproliće i obećalo je da ponovo pokrene to pitanje na sesiji Generalne skupštine UN u Njujorku. Temu nastavlja Petar Iskenderov.

Prema informaciji kosovskih medija na albanskom jeziku, novi konflikt na severu Kosova može da bukne iz dana u dan. „Zeri“ piše da je već doneta principijelna odluka da se pošalju specijalne jedinice protiv kosovskih Srba, i pitanje je samo vremena. Kao predlog za novu operaciju se navodi neophodnost da kosovska policija stoji na administrativnim prelazima koje sada kontrolišu mirovne snage Kfor.

Ipak izjava kosovskih političara o „teritorijalnom integritetu Kosova“ i o nameri „da se uvede red“  u severnim delovima ne ostavlja nikakvu sumnju o pravim razlozima za operaciju koja je u pripremi. Kako je podsetio ruski MIP, „sličan pokušaj da se silom reše „carinska pitanja“ na severu pokrajine, koji su preduzeti u julu ove godine, prerastao je u ozbiljnu krizu, koja je ugrozila živote stotine ljudi“. Na Smolenskom trgu su uvereni, da snage Kfor „moraju odlučno da sprečavaju bilo kakve slične provokacije“.

Hoće li apeli Moskve i Beograda sprečiti novi srbsko-albanski konflikt, sposoban da minira situaciju i u drugim regionima Balkana? Odgovor na to pitanje u mnogome zavisi od ponašanja Nato i EU. U ovom momentu Nato je otvoreno na albanskoj strani, ponavljajući diktat SAD. U EU već postoje različita mišljenja. Činovnici EU sve više zameraju svojevolji kosovskih vlasti. Predsednica Kosova Atifete Jahjaga koja je prošle nedelje posetila Brisel, priznala je na povratku da su odnosi Prištine i Brisela „zakočeni“. A vrhovni komesar EU za međunarodna pitanja i politiku bezednosti Ketrin Ešton je direktno tražila od Jahjage da se ne ponove jednostrani koraci. Sada bi EU trebalo i da nastavi u tom pravcu, rekao je u intervjuu za Glas Rusije stručnjak Instituta slavistike RAN Aleksandar Karasjov:

Jedan od modela bi mogla da bude integracija Srbije i Kosova u EU bez bilo kakvih preliminarnih uslova. A već zatim u okviru te integracije moglo bi se raditi na novim odnosima. Ali Brisel bi za to trebao da promeni svoj antisrbski kurs i da traži da popuste ne samo Srbi već i kosovski Albanci.

Nepoverenje između EU i Prištine je glavni faktor koji danas može da spreči novu krizu na Kosovu. Zamenik premijera kosovske vlade Hajredin Kuči već otvoreno preti misiji EU da će ona „delovati ili u celom Kosovu, ili nigde“. Ali dok kosovski ekstremisti ne dobiju jasnu podršku od Brisela, teško da će se odlučiti na veliki konflikt.