Evrozonu leče: Vašington – savetima, Peking - novcem

Svet je uznemiren zbog stanja evropske ekonomije. Stručnjaci se plaše da kriza tržišta državnih obligacija Evropre preti da se pretvori u globalni finansijski problem. Zato su u akciju spasavanja evrozone ove nedelje pohitali iz različitih krajeva sveta.     

U petak su se u poljskom gradu Vroclavu okupili ministri finansija Evropske unije. Najviše su ih brinula pitanja mogućeg reformisanja evrozone i plan za pomoć Grčkoj. Međutim, nisu se savetovali u tesnom krugu. Na sednicu je iz Vašingtona doputovao ministar finansija Timoti Gajtner. On je doneo poslanicu predsednika SAD Baraka Obame, koji je zabrinut zbog toga što zona evra usled svoje nestabilnosti predstavlja opasnost po svetsku ekonomiju.

Gajner ne samo da je pokušavao da ubedi Evropljane da uzmu za osnovu američki model za izlazak iz krize, već i da svom snagom jačaju jedinstvo evrozone, kaže analitičar banke „Finansijski standard“ Roman Andrejev.

Gospodin Gajner je imajući u vidu američko iskustvo u borbi protiv krize ubeđivao Evropsku zajednicu i samu Grčku da preduzmu određene korake, a što je glavno – brze, kako bi sprečile izlazak Grčke iz evrozone. Pošto od toga nikome neće biti dobro: ni evrozoni, ni Sjedinjenim Državama, čija se ekonomija tesno prepliće s ekonomijom EU. Međutim, evrozona se uvek odlikovala intertnošću kad se radi o donošenju odluka. Čak i poseta takvog tigra kao što je gospodin Gajnter teško da će moći da ubrza na neki način ovu inerciju.   

Osim toga, u samoj Evropi nema jedinstvenog pogleda na situaciju. Austrija se pridržava mišljenja da će najbolji izlaz za sve biti defolt Grčke. Istovremeno, Pariz namerava skoro sam da se žrtvuje samo da to ne dozvoli. Ministar finansija, ekonomije i industrije Francuske Fransoa Baruen je izjavio da je bankarski sektor zemlje spreman da učestvuje u razmeni grčkih obligacija, koje su dospele na plaćanje, za dugoročnije hartije od vrednosti.

Ranije ove nedelje je predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozu saopštio na Evroparlamentu da će već u najbliže vreme biti dostavljene varijante izdavanja evrobondova koji su namenjeni za obezbeđenje dugoročne stabilnosti. Međutim, Nemačka, čija ekonomija najveća u Evropi zalaže se protiv izdavanja jedinstvenih obligacija. To je više puta potvrdio ministar ekonomije SRN Filip Rosler.

Gospodin Barozu ne govori u ime vlade Nemačke. Želim da istaknem da su u skladu s nedavnom presudom nemačkog Vrhovnog suda bezgranične nemačke obaveze nemoguće bez odobrenja parlamenta Nemačke. Po mom mišljenju, to znači da Nemačka isključuje izdavanje evroobligacija.

Istovremeno, Nemačka insistira na tome da su problematične države evrozone obavezne da sprovedu strukturne reforme. To se pre svega tiče Grčke, Irske, Portugalije, Španije i Italije. I one ih sprovode. Tako je ove nedelje italijanski parlament odobrio plan za radikalno smanjenje deficita budžeta. Vlasti nameravaju da u toku naredne dve godine uštede preko 54 milijarde evra za račun povećanja godina za odlazak u penziju, smanjenje državnih troškova i promene poreskog sistema. U narodu su ga već krstili „Plan krvi i suza“ i na odluku parlamenta su odgovorili masovnim demonstracijama.

Uostalom, moguće je da je Italija imala više sreće od drugih. U sredu, govoreći na Svetskom ekonomskom forumu u Daljanu predsednik Državnog saveta KNR Ven Cjabao je izjavio da je Peking spreman da pruži ruku pomoći evrozoni. A zvanični Rim je saopštio da je uspeo da postigne dogovor s Pekingom o prodaji italijanskih državnih obligacija. I premda se Peking uzdržava od komentara povodom ovog sporazuma profesor Škole za ekonomiju i menadžment pekinškog Univerziteta Cinhua Patrik Čovanek je sklon da smatra da je informacija istinita.

Italija pokušava da privuče kupce za svoje državne obligacije. Ako je reč o Kini ona ima svog interesa. Ona na taj način može da se učvrsti na evropskom tržištu. I da kasnije reši svoje sopstvene probleme. Na primer, s ukidanjem embarga na oružje. U svakom slučaju, Kina sad ima mnogo valutnih rezervi, uključujući i onih koje su nominovane u evre. I njih treba u nešto ulagati. Dakle, zašto da to ne učini sad?

Tim pre što se više ne može odlagati. U referatu, koji je za učesnike u vroclavskom susretu pripremio Ekonomski i finansijski komitet Evropske unije ističe se da je „s jačanjem napetosti u toku prošlog leta na tržištu suverenih obligacija i povećanjem teškoća u pristupu koji banke imaju kreditima, kriza počela da se širi i na druge zemlje i postala je sistemska“. A nova globalna finansijska kriza, upozorava poznati američki finansijer Džordž Soroš, može imati mnogo ozbiljnije posledice nego što je krah banke „Leman Braders“ (Lehman Brothers) u septembru 2008. godine.