Jozef Pilsudski: Spartanski ukus poljskog maršala

Jozef Pilsudski koji se često naziva ocem poljske nezavisnosti bio je vrlo složena politička ličnost zadivljujuće sudbine. Prvi predsednik obnovljene poljske države, osnivač poljske vojske, maršal Poljske, u mladosti se bavio revolucionarnom socijalističkom delatnošću, bio je u zatvoru, progonstvu i emigraciji.

Pre nego što je na fonu Prvog svetskog rata i propadanja starih imperija nastala nezavisna Poljska desilo se mnogo događaja u kojima je Jozef Pilsudski vrlo aktivno učestvovao.

U novembru 1918.g. Pilsudski je došao na čelo poljske vojske i osnovao je vladu koju je predvodio Ignacio Paderevski. Nekoliko dana kasnije sam Josef Pilsudski je postavljen za privremenog rukovodioca Poljske države.

Za svoju zvaničnu rezidenciju u Varšavi Pilsudski je izabrao omanji dvorac Belveder. Ovde je u velikoj sali u prizemlju obično ručao oko tri sata popodne zajedno s oficirima koji su dežurali u dvorcu. Posle 1920. godine sve češće je obedovao sam u manjoj sobi s balkonom.

Pilsudski je bio skroman kad je jelo u pitanju, ali mnoge namirnice nije voleo, na primer, povrće i voće, iako su mu lekari uporno preporučivali. Zato je ađutant obično za njega čistio jabuku ili krušku, sekao na komadiće i stavljao tanjir na sto kako bi Pilsudski jeo pomalo od toga.

1923. godine maršal Pilsudski je dao ostavku. I preselio se u vilu u Sulejuvek (Sulejówek) u blizini Varšave. Činilo se da je ovde našao mirno utočište posle nemirnih decenija ilegale, emigracije, zatvora i ratova. Obično se budio u 10 sati ujutru, doručkovao je u krevetu (čašu jakog vrelog čaja, pecivo s puterom, ponekad s medom) i čitao je štampu. Posle toga bi često ponovo zaspao do podneva. Pored kreveta Pilsudskog uvek se nalazio tanjir s voćem i bombonama. U 12 sati jeo je drugi, obilniji doručak. Tačno u tri sata porodica Pilsudskog je sedala za sto za ručavanje. Za ručkom je maršal obično podržavao veseo razgovor pričajući viceve ili zabavne događaje iz prošlosti, podstičući u svojim kćerkama interesovanje za itoriju.

Pilsudski nije bio gurman, jeo je samo omiljena jela. Zanimljivo da nije voleo ne samo povrće i voće, već ni vilnuske specijalitete (iako je u detinjstvu živeo u Vilnusu) – bigos (kiseo kupus dinstan s različitim vrstama mesa, šunke i kobasica) i litvanske čarobnjake (peljmene), kao ni čorbe.

Od napitaka je voleo sam jak, topao i vrlo sladak čaj koji je u toku celog dana morao biti nadomak ruke. Pilsudski skoro da nije pio votku dozvoljavajući sebi retko čašicu dobrog mađarskog vina. Obožavao je domaći keks i slatki dvopek.

Uostalom, miran život u vili nije dugo trajao. U maju 1926. godine usled državnog prevrata Pilsudski se ponovo našao na kormilu države. Njegov režim je bio usmeren na sanaciju, ozdravljenje Poljske. Međutim, zdravlje samog maršala je zahtevalo ozbiljnu brigu. Lekari su mu propisali prilično strogu dijetu (samo belo meso i povrće), da se u potpunosti odrekne alkohola, jakog čaja, crne kafe i čorbi od mesa, da ograniči potrošnju tečnosti na četiri čaše dnevno, da popuši najviše 12 cigareta). 1935.g. Jozef Pilsudski je preminuo.