Povratak ruskih kompanija u Libiju: oprezni optimizam

Ministarstvo za energetiku Rusije je pristupilo izradi predloga za obnavljanje saradnje s Libijom u oblasti nafte i gasa. Ovo je saopštio direktor departmana za međunarodnu saradnju nadleštva Aleksej Suhov.

Nove inicijative će biti pripremljene u toku sledećih nedelja i zatim predstavljene rukovodstvu zemlje. U međuvremenu je proces povratka ruskih kompanija za naftu i gas u Libiju već počeo. Poznato je da su Gasprom i italijanska ENI potpisali sporazum, koji potvrđuje da je ruski gasni gigant kupio polovinu udela ENI u libijskom projektu „Elefant“. Libija raspolaže znatnim istraženim rezervama energetskih resursa, pre svega nafte i gasa. Ruske kompanije imaju radno iskustvo u ovoj sefernoafričkoj zemlji, ističe Aleksej Suhov:

Do februara ove godine niz ruskih kompanija je sarađivao s libijskim partnerima. Radi se o već postojećim, ali privremeno obustavljenim ugovorima kompanija kao što su „Gasprom“, „Gasprom neft“. „Tatneft“. Prilično aktivu poziciju je uvek zauzimao i zauzima LUKOJL. Svi oni su se aktivno pozicionirali na libijskom energetskom tržištu.

Međutim, okolnosti više sile su dovele do toga da saradnja bude obustavljena. Gadafijev režim je svrgnut, u Libiji je na vlast došao Prelazni nacionalni savet (PNS) i ovo je izazvalo sumnje u to da će nova vlast pobunjenika potvrditi spremnost za saradnju s ruskom stranom. Zbog toga će, smatraju neki stručnjaci, ulogu lidera, lokomotiva u obnavljanju libijske ekonomije na sebe preuzeti upravo kompanije za naftu i gas, pre svega američke, britanske, francuske i italijanske. Međutim, i ruske kompanije nameravaju da se vrate u Libiju, ističe Aleksej Suhov:

Polazimo od toga da će sadašnja libijska administracija pokazati civilizovan pristup razvoju saradnje s Ruskom Federacijom. Jedan od njenih bitnih aspekata biće povratak već zaključenim ugovorima, njihovo obnavljanje. Verovatno će biti raspisani novi tenderi. Međutim, želeo bih da istaknem da su ranije zaključeni ugovori takođe bili zaključeni upravo u procesu tendera, borbe ruskih kompanija za libijsko tržište. I ma kakve prednosti na ovom tržištu da imamo istovremeno nemamo nikakve iluzije u pogledu specijalnog odnosa prema Rusiji.

Po mišljenju stručnjaka iskustvo u obnavljanju sektora nafte i gasa u Iraku najpre govori o tome da za eksploataciju velikih nalazišta u Libiji neće biti angažovana jedna kompanija iz ove ili one zemlje, čak i ako je velika. To će činiti međunarodni konzorcijumi, koji uključuju kompanije iz dve-tri zemlje. Kao primer ovde može da posluži tandem ruskog LUKOJL i norveškog Statojla, koji su na tenderi dobili pravo na korišćenje gigantskog nalazišta Zapadna Kurna-2 u Iraku.