Ljudi grizu sopstvenu planetu

Kraj sveta se odlaže sa 2012. godine, kada su ga tobože predviđale Maje, za 2030. godinu, kada će čovečanstvo iscrpsti sve prirodne resurse. Takvu izjavu dali su eksperti američke organizacije Global futprint netvrk. Oni tvrde da će pogibija čovečanstva biti dugotrajni proces, vezan za preraspodelu resursa, a tačka posle koje neće biti povratka biće 27. septembar 2011. godine.

Do takvog zaključka američki naučnici su došli posle dugogodišnjih proračuna. Počev od 2001. godine, kada je čovečanstvo počelo da živi na dug, uzimajući sve više od prirode. Ali ako je ranije premašivanje potrošnje bilo neveliko, sada za 9 meseci čovečanstvo troši toliko prirodnih resursa — a to su voda, šume, životinjski svet — koliko Zemlja izrađuje za 12 meseci. Ljudi grizu sopstvenu planetu ne brinući se za sutrašnjicu i za svoje potomke.

Niko ne spori da se čovečanstvo ponekad nepromišljeno odnosi prema svojoj planeti, ipak tvrditi da je nastupila tačka s koje nema povratka i objavljivati tačan datum opasno je, govori savetnik RAN Aleksej Jablokov.

U stvari već 60-ih godina prošlog veka naša biomasa, tačnije čitavo čovečanstvo, uključujući životinje i biljni svet, premašio je prirodnu biomasu kopna. Od tog trenutka, od 60-ih godina, čovek je postao glavni faktor koji menja životnu sredinu. Sada je sračunato da je drveća koje sadi čovek više nego drveća koja rastu u prirodnim šumama. I tako dalje...

Nažalost, za sada mi više uništavamo, nego što obnavljamo, govori Boris Revič, rukovodilac laboratorije Instituta za privredno prognoziranje. Postoji čitav niz regiona čija priroda je pretrpela ozbiljne promene, dodaje naučnik:

Recimo, iste te divne netaknute šume Amazona postepeno nestaju. Ne stiže da se obnovi ekosistem ni posle geoloških istraživanja i eksploatacije nafte koju neviđenim tempom vrše u svetu. I da li će se tamo prirodni sistem uopšte obnoviti — vrlo je veliko pitanje za stručnjake. Tako da čitav niz teritorija već je nepovratno izgubljen.

Po mišljenju američkih naučnika, do nedavno glavni potrošač prirodnih resursa bili su njihovi sunarodnici. Oni su najviše na Zemljinoj kugli trošili struje i bili su ispred čitave planete po zagađenju atmosfere izduvnim gasovima. Dok su stanovnici Indije i Kine koristili manje od polovine bioresursa Zemlje. Ipak danas se ove dve zemlje trećeg sveta trude da ni u čemu ne zaostaju za Amerikancima i počinju da troše isto toliko. Zato je pitanje štednje prirodnih resursa i njihove obnove sada aktuelno kao nikad, govori Boris Revič. I sada ne treba brojati dane do globalne katastrofe, već obnavljati šume, čistiti vodu, smanjivati izbacivanje štetnih supstanci.