Misija Fobos-Grunt: probiti put u daleki kosmos

Rusija se vraća u daleki kosmos. Važan korak u tom pravcu biće načinjen do kraja ove godine. Reč je o lansiranju automatske interplanetarne stanice Fobos-Grunt radi prebacivanja tla sa Marsovog satelita na Zemlju.

Lansiranje treba da bude izvršeno sa kosmodroma Bajkonur uz pomoć rakete nosača Zenit u novembru. Za 11 meseci kosmički uređaj treba da stigne do orbite Crvene planete. Nekolio meseci on će vršiti distanciono istraživanje Marsa i tražiti mesto za sletanje na njegov satelit Fobos. Zatim će uređaj za spuštanje sleteti na površinu fobosa, kako bi uzeo uzorke tla koji će biti prebačeni na Zemlju. Uz pomoć njih naučnici se nadaju da saznaju više o procesima koji se dešavaju Sunčevom sistemu.

Sva oprema na stanici će biti potpuno nova, ona je natrpana naučnim uređajima, ruskim, stranim i zajedničke proizvodnje. Među njima je rusko-francuski uređaj za istraživanje rasporeda metana u atomosferi Marsa. Kineski satelit Inho, koji se lansira zajedno sa Fobosom, biće odvojen od interplanetarne stanice u orbiti Crvene planete i baviće se istraživanjem njenog magnetnog polja. Tako da je misija vrlo složena, podvlači zamenik rukovodioca Roskosmosa Vitalij Davidov.

Svojevremeno odložili smo lanisranje Fobosa kako bismo bili sigurni da će misija biti izvedena. Odluka je bila ispravna. Uspeli smo da povećamo pouzdanost ove misije pošto smo izveli dodatne radove. Sada nemamo nikakve razloge koji bi doveli do promene planiranih rokova za početak pripreme uređaja na kosmodromu. Napravljena je specijalna grupa, ona prati sve radove na Fobosu-Gruntu, rukovodilac Roskosmosa svake nedelje sluša informacije rukovodioca grupe o stanju radova na tom projektu. Računamo da će misija biti realizovana potpuno i da će kineski uređaj koji će biti izbačen zajedno sa Fobosom, ispuniti svoju misiju. Posao je važan i rizičan. Ako se saberu sve verotnoće, zastaje dah.

Nastavak misije Fobos-Grunt biće projekat Mars-Net, koji će biti realizovan okvirno 2017. godine. Nadalje će se ekspedicije ka Crvnoj planeti, moguće, upućivati sa najbližeg suseda Zemlje — Meseca, ističe kosmonaut, zamenik genralnog inženjera RKK Energija Vladimir Solovjov.

Treba formirati bazu u orbiti. Na nju bi rakete prebacivale velike blokove. Zatim sklapanje i testiranje. Dalje na bazu doleće posada i proba brod sklopljen u orbiti. Dalje ta posada leti na Mesec, na asteroid. I pre leta na daleke planete ili na Mesec, treba napraviti nekakve automatske satelitske veze oko Meseca, pomoću kojih se može vršiti navigacija i predaja informacija.

Poslednja, još sovjetska misija za istraživanje Marsa startovala je 1987. godine — projekat Vega, mada nije bila završena zbog gubitka veze sa kosmičkim uređajem. I sada, posle skoro 25 godina, nova, ruska misija treba da postavi osnovu napredovanja Rusije u daleki kosmos. Na projektu Fobos-Grunt stručnjaci žele da uvežbaju osnovne tehnologije za kasnije ekspedicije na Crvenu planetu.