Filmski gledaoci čekaju, filmski distributeri

Ruska premijera filma istaknutog režisera Aleksandra Sokurova „Faust“, koja je održana u volškom gradu Uljanovsku (27. septembra) dala je povod za razmišljanja – kako pozitivnog, tako i žalosnog karaktera.

Aleksandar Sokurov, koji je još u toku snimanja ovog složenog, filosofskog filma, koji se bazira na književnom remek-delu nemačkog klasika Getea i koji je u septembru obeležen glavnom nagradom Venecijanskog filmskog festivala više puta je ponavljao da se ne nada uspehu svog rada kod gledalaca, u bioskopima. Međutim, premijera u Uljanovsku je delimično demantovala pesimistička očekivanja autora. Delimično – to znači s tačke gledišta gledaoca. Sam Sokurov je o tome rekao sledeće:

Režiser kaže da je pristao na ovu premijeru da bi video kako gledalac u Rusiji doživljava ovakva dela. Da li su ona potrebna? Bilo mi je vrlo važno da shvatim raspoloženje sale, - nastavlja Sokurov. – I ovim delom prikazivanja sam potpuno zadovoljan. On je praktično ponovio ono što se desilo u Veneciji. Prikazivanje je pokazalo da su složene forme kao što je prikazivanje filma na stranom jeziku s titlovima, moguća u praktičnom životu Rusije. Iskreno sam zahvalan ovoj divnoj sali koja je u potpunoj tišin, s velikim strpljenjem, i nadam se, razumevanjem, gledao trud naše internacionalne filmske grupe.

Uljanovski gledaoci su se zahvalili režiseru ovacijama, ali je bilo malo onih koji su odmah posle prikazivanja filma mogli da formulišu svoja osećanja. Prve ocene na internetu i prvi osmišljeni komentari gledalaca počeli su da se pojavljuju skoro 24 časa kasnije, pritom je spektar mišljenja bio od potpunog negiranja takvog filma, od nezadovoljstva što se film odvija na nemačkom jezika do oduševljenja radom režisera i igrom glumaca. Stanovnik Uljanovska Kiril Štempelj je priznao:

Možda u bioskop idem retko zbog toga što ne volim mejnstrim. Kad bi se prikazivalo više ovakvih filmova verovatno bih mnogo češće išao u bioskop.

Uzgred rečeno, mnogi gledaoci su vrlo odlučni da pročitaju Geteovog „Fausta“. Sokurov je i sam pred početak filma uporno savetovao da se vidi prvoizvor, smatrajući da je književnost neuporedivo iznad kinematografa. Ali, šta dalje? Da li će „Faust“ početi da se prikazuje u ruskim bioskopima?

Dalja bioskopska sudbina je neizvesna, - priznaje Aleksandar Sokurov, - zato što još uvek nije odlučeno ko će se baviti distribucijom. Film visoke tehnologije kao što je „Faust“ zahteva određene uslove – dobre sale kako bi gledaoci videli sve što je utkano u film, potrebne je razumna distributerska polika, odnosno ne treba prikazivati film od ujutru do uveče, dovoljna su jedno-dva prikazivanja. Nema tu nikakvih ultimativnih zahteva, ali tako kod nas više niko ne ume da radi. Kod nas nema pravog prikazivanja fimova u bioskopima, već postoje tri organizacije, koje pripadaju američkim korporacijama. I vreme ekrana je raspoređeno. A američki film je fabrika koja proizvodi novi film svaka tri meseca. I za svaki film je propisano određeno vreme. Ruski film se ne uklapa u ovaj raspored, a nema bioskopa za prikazivanje domaćih filmova.

Tako da sudibna filmskog remek-dela Sokurova, nažalost, zavisi od situacije u ruskim bioskopima. A situacija je žalosna. Uzgred rečeno, za prikazivanje filma su potrebna mnogo skromnija sredstva, neuporediva s onima koje je država izdvojila za njegovu proizvodnju. Budžet „Fausta“ je iznosio 12 miliona evra. Ali, na ekrane je uspeo da se „probije“ dobitnik nagrade s Kanskog festivala – film „Jelena“ Andreja Zjaginceva! U ruskim biskopima film je počeo da se prikazuje od 29. septembra. Tako da nada ostaje.