Svetska razmena mišljenja održana u Nju-Jorku

Protekle nedelje je u Nju-Jorku  završen glavni diplomatski događaj godine – opštepolitička diskusija na 66. sednici GS UN.  Predsednici, premijeri, ministri i političari 193 države-članice UN su izražavali ideje, diskutovali i dogovarali se o  najaktuelnijim temama savremenog sveta. Stav Rusije je često određivao tonalitet razmatranja.

Glavnu intrigu je stvorio šef Palestinske nacionalne administracije (PNA) Mahmud Abas. On je podneo  Generalnom sekretaru UN Ban Ki Munu  zvanični upit sa predlogom da se prizna nezavisnost Palestine i  pruži joj punopravno  članstvo u Organizaciji. Taj dokument, - podvukao je  Abas, oličenje nada palestinskog naroda na mirovnu budućnost. Rusija, koja je davno priznala Palestinu samostalnom državom, objavila je da će podržati upit Abasa. Međutim, to ne ukida neophodnost direktnih pregovora između lidera Palestine i Izraela, - podvukao je šef MIP Rusije Sergej Lavrov sa tribine GS UN.


Sanaciji situacije bi doprinelo napredovanje  pregovora o bliskoistočnom regulisanju, čiji su osnovni parametri potvrđeni u ministarskoj izjavi kvarteta 23. septembra. Jedina razumna  osnova regulisanja je koegzistencija izraelske i palestinske države. Podržavajući  palestinski upit SB UN, pozdravljamo spremnost, koju je potvrdio Abas, ka pregovorima s Izraelom.

U skladu sa postojećom procedurom, generalni sekretar je uputio upit SB UN. Upravo tamo će biti odlučeno hoće li postojati zvanično nezavisna Palestina. Nije poznato kada će biti iznet verdikt.

Pitanje razmatra specijalni Komitet za prijem novih članica. Inače predstavnici svih 15 zemalja-učesnika SB UN moraju u toku 35 dana da pripreme odluku sa odobravanjem ili odbijanjem. Međutim, stvar se može odugovlačiti: u SB nema sloge. Teoretski je Palestincima dovoljna podrška 9 članica SB UN.

Međutim, i u slučaju pozitivnog rezultata glasanja SAD prete da će upotrebiti pravo veta. Onda bi Palestina dobila samo status posmatrača – radi toga je potrebno da se obrati GS UN, gde se to rešava  običnim glasanjem. Međutim, to ne garantuje mir na Bliskom Istoku, - uveren je predsednik Komiteta za međunarodne poslove Državne dume RF Konstantin Kosačov.

Teško da će bilo koji rezultat svršiti sa dugogodišnjom palestinsko-izraelskim konfrontacijom. Isto tako je očigledno da takva situacija ne može da traje beskrajno. Ona traži rešenje. U tom smislu simpatije većine država-članica UN više na strani Palestine nego Izraela.

Osim toga je stav Izraela  poljuljan u vezi sa objavljivanjem o izgradnji novih kuća u Istočnom Jerusalimu, koji Palestinci smatraju svojom budućom prestonicom. Mnoge države su osudile demarš  Izraela, SAD su saopštile o svom razočarenju, što inače nije omelo davne saveznike da istupaju protiv upita Palestine.

Isto tako ogorčenu je diskusiju izazvala siuacija sa Sirijom. Rusija je odbila da podrži nacrt odluke koju su sastavile zemlje Zapada o novim sankcijama prema sirijskom rukovodstvu. Naterati Asada da se povuče ne znači da će problem biti rešen.

Opozicija gleda u Zapad i čuje izjave da Asad nije legitiman, te mora da ode. Oni imaju osećaj da treba još malo istrajati, odbijajući sve što predlaže Asad, pa će Zapad pomoći. To je provokacija sa štetnim i nepredvidljivim posledicama. Predsednik Asad pod uticajem rada, koji s njim sprovodi rusko rukovodstvo, kao i Lige arapskih država, počeo je  makar i nešto zakasnele, ali dosta konkretne reforme. Usvojen je zakon o političkim strankama, o mesnom samoupravljanju, o medijima. Svi predstavnici opozicije su pozvani na nacionalni dijalog.

Pored toga  svi vide tužno iskustvo suviše slobodnog tretiranja odluke SB UN o Libiji. Naneta je šteta autoritetu te međunarodne organizacije. SB UN mora da bude obazriviji, - pozvao je Sergej Lavrov.

Upravo zato Moskva ne podržava ideju prekomernog širenja SB UN, tim pre povećanja broja njegovih stalnih članica. To bi moglo da ometa njegovu radnu sposobnost, oduzme mogućnost da usvaja ekspeditivne i usklađene odluke. Pitanja reformisanja UN i njegovih instituta takođe izaziva žućne diskusije, ali treba tražiti kompromis. Poštovanje stava svake od 193 zemlje bi povećalo legitimnost odluke SB UN, - zaključio je u Nju-Jorku Sergej Lavrov.