Podmoskovska sveta zemlja

Preporod moći i slave Svete Rusije – tako je poglavar RPC nazvao radove na obnovi u jednom od najčuvenijih manastira Rusije – Voskresenskoj Novojerusalimskoj muškoj obitelji. Patrijarh Kiril je prvi put posetio ovaj religiozno-kulturni kompleks i odslužio u rekonstruisanoj Voskresenskoj crkvi liturgiju. Manastir spada u najpoznatije i najznačajnije obitelji Svete Rusije, podvukao je patrijarh.

Verovatno arihtekte, istoričari umetnosti i ostali stručnjaci koji se danas bave složenim radovima na obnovi manastira, ne mogu da se načude kako je za 26 godina, kada nije bilo savremenih naučnih znanja, instrumenata i materijala, bila podignuta ova neobična lepota.

Istorija obitelji seže u 17. vek, kada je u duhu tada vladajuće ideologije Moskva – treći Rim, na 40 kilometara od prestonice, bilo odlučeno da se izgradi Ruska Palestina. Od samog osnivanja manastir je dobio naziv Novi Jerusalim, a okolne teritorije takođe su nosile nazive biblijskih mesta. Na primer, breg na kojem se nalazi Voskresenski sabor, skoro verna kopija jerusalimskog Hrama Groba Gospodnjeg, nazivao je Sion, deo reke Istre pored koje je izgrađena obitelj – Jordan, a park koji se nalazi iza kapije kompleksa zvao se Hefsimanski vrt. Tu su bile i gore Eleon i Favor...

Istorija je više puta provaravala manastir na izdržljivost. Crkvene građevine više puta su rušene i pregrađivane. U 18. veku obitelj je bila skoro potpuno izgubljena u grandioznom požaru, u 19. veku je preživela jednu od najupečatljivijih stranica svoje istorije, u 20. je prvo bila zatvorena pri sovjetskoj vlasti, zatim su je sasvim razorili fašisti. U decembru 1941. gdoine ciljnom eksplozijom bio je uništen zvonik, centralna glava Voskresenskog sabora i oplata rotonde.

Novi život obitelj je stekla tek 1994. godine, kada je manastir, ili ono što je od njega ostalo, bilo predato u vlasništvo RPC. Ipak aktiva obnova Ruske Palestine započela je tek 14 godina kasnije, kada je 2008. tamo došao predsednik Rusije Dmitrij Medvedev.

Danas na teritoriji obitelji izvedena su arheološka iskopavanja, skoro u potpunosti je obnovljena crkva na ulazu i zgrada manastirske škole. Određen je obim radova u glavnom saboru manastira i utvrđen je projekat obnove zvonika iz 17. veka na 7 nivoa, izgubljenog u vreme Velikog Otadžbinskog rata. Njega, kao i druge zgrade, treba rekonstruisati, spajajući razne istorijske stilove u kojima je nekada bio izgrađen manastir. Zajedno sa savremenim građevinskim materijalima planira se krošćenje i istorijskih uzoraka – arheoloških pronalazaka, govori glavni arhitekta projekata restauracije radionica ministarstva kulture Sergej Kulikov.

To je prvo iskustvo spajanja istorijsko-crkvenog i metodičko-naučnog prilaza restauraciji. Našli smo način fragmentarne restauracije. Tamo, gde su se očuvali autentični fragmenti iz 18. veka, oni će biti obnovljeni. Sve što je nedovoljno dokazano, zamišljeno, oslanja se samo na pretpostavke i nema nikakvu naučnu potvrdu, biće obnovljeno u onom obliku u kojem je stiglo da dananjih dana. Sada je najveća veština spojiti sve to kako se ne bi razrušio celoviti izgled. To nije toliko veština arhitekata, već i onih ruku koje ovde rade.

Bez obzira na stalne remontno-montažne radove i građevinske skele kojima su obmotane crkve obitelji, manastir živi pravim duhovnim životom. Već nekoliko decenija ovde živi šest monaha. Uskoro će se njihov broj uvećati: posle okončanja glavne etape restauracije Ruske Palestine – spoljne rekonstrukcije crkvenih građevina, Novi Jerusalim planira da dovede nove stanovnike. U potpunosti radovi na obnovi će biti završeni 2016. godine. Između ostalog, upravo te godine pravoslavni svet će obeležiti 910 godina od kako je ruski monah iguman Danilo izvršio putovanje u Svetu zemlju i prvi put doneo u drevnu Rusiju priče o biblijskim mestima u Palestini i blagodatni oganj iz jerusalimskog Hrama Groba Gospodnjeg.