Da li će se u Evropi ponoviti „Tiha revolucija škriljaca“

Već preko četrdeset godina Evropljani dobijaju tradicionalni gas kroz gasovode, koji pritom u znatnoj meri pristiže van Evropske unije, sa istoka. Rusija je bila, jeste i ostaće jedan od glavnih isporučilaca ove vrste goriva, nezavisno od toga da li će njena konkurentska niša iznositi dvadeset ili trideset procenata.

Međutim, pored isporuke kroz gasovode u energetskom bilansu Evrope može da ojača uloga dva druga konkurentna energenta. Prvi je koncentrovani prirodni gas (KPG), koji već širi svoje prisustvo u ovom energetskom bilansu. On dolazi s Bliskog i Srednjeg Istoka, Afrike i Latinske Amerike. I napokon, gas od škriljaca. On se pojavio nedavno, posle takozvane tihe revolucije škriljaca u SAD. U Moskvi su ruski i inostrani nezavisni stručnjaci razmatrali pitanje o tome da li ovakva revolucija može da se ponovi u Evropi, da li će porasti uloga sopstvenog, lokalnog gasa. Verovatnije je da neće nego da hoće, istakao je stručnjak Instituta za energetiku i finansije Andrej Konopljanik:

Lično sam mišljenja da ne može da se ponavljanje istog onog bum-efekta u povećanju obima proizvodnje gasa od škriljca u Evropi, kao što se to desilo u SAD. Međutim, vidimo da je konkurentska niša gasa u Evropi postala mnogo složenija. Prvo je potrebno razmatranje na nivou stručnjaka kako bi se političari zadržali da ne daju neoprezne ocene, da se političke izjave zatim ne bi pretvorile u ekonomsku politiku koja može da dovede do neosnovanih investicionih odluka.

Ovo je posebno aktuelno danas za evropske zemlje koje teže ka sprovođenju strože štednje budžetskih sredstava. U Evropi vreme gasa od škriljca tek počinje. Pritom je njegova razrada prilično složena, premda geološki potencijal postoji. Velika je gustina naseljenosti, treba rešavati složena pravna pitanja. Zato je potencijal ovog gasa prilično skroman, smatra stručnjak istraživačke organizacije Fond Enrico Mattei Manfred Hafner. Zbog porasta eksploatacije gasa od škriljaca u SAD u Starom svetu se pojavila svojevrsna euforija, jer ovaj pravac omogućava da se istovremeno rešavaju dva problema – energetske bezbednosti i diverzifikacije izvora isporuke. Međutim, Evropi je potreban realističniji pogled, ističe naučni saradnik Harvardskog univerziteta Castin Dargin. Postoje pitanja ekologije prilikom proizvodnje gasa od škriljaca. Na primer, u Vajomingu su pronađene štetne materije vezane za proizvodnju ovog gasa. U Evropi su ograničenja za proizvodnju gasa od škriljaca vrlo realna, ona se pojavljuju već sad, ističe predsednik Fonda „Institut za energetiku i finansije“ Vladimir Fejgin:

Ona će u velikoj meri zavisiti od zemalja, od njihovih očekivanja, od toga koliko je jak njihov ekološki lobi u politici. Zasad treba da vršimo obračune. Oni, na primer, pokazuju da će troškovi za gas od škriljaca u Poljskoj biti uporedivi s cenom uvoznog gasa. Zato je to u mnogome pitanje da li će se kontrolisati zavisnost od uvoza. U stvari, revolucija škriljaca je pre svega tri-četiri godine počela da utiče na gasni bilans SAD. Mi se nalazimo u fazi kad postoji brz porast, postoje bojazni, ekološka pooštravanja.

Danas se svetska energetika razvija putem diverzifikacije, zemlje teže ka tome da pronađu mnoštvo izvora isporuka. To je realnost. I ovde na prvo mesto izbija konkurencija cena. Zbog toga je važno da se shvati koliki će biti troškovi proizvodnje gasa od škriljca. Po mišljenju stručnjaka, Evropa će imati troškove, koje SAD nisu imale. To će poskupeti njegovu proizvodnju. Bez obzira na to, Rusija, koju predstavlja Gasprom treba da se pripremi za to da će se novi gas pojaviti, a to znači i da radi elastičnije u novim uslovima.