G-20 će pomoći Evropi?

Grčka može da ostane bez keša još sredinom novembra, ako ne dobije 8 milijardi evra obećane pomoći. Helada sve dublje uvlači u krizu svoje partnere u valutnom savezu. Međunarodne agencije su počele da govore o smanjenju rejtinga zemalja zone evro, investirori povlače svoje akcije iz Evrope, čuju se saopštenja o problemima u čitavom bankarskom sistemu Evrope. Na pozadini toga u Parizu uoči samita G-20 u Kanu predviđenog za 3-4 novembar okupili su se ministri finansija grupe najjačih. G-20 ima 85 odsto svetsog BDP. Hoće li napisati nekakav recept za teško obolelu Evropu?

Predsednik banke „Ruska finansijska korporacija“, bivši ministar ekonomije Rusije Andrej Nečajev kaže:

Osnovna tema diskusija poslednjih nedelja u Evropi – davati ili ne davati evrobondove, da bi se refinansirali dugovi evropskih finansiskih slabića. Do konsezusa još nisu došli. Nemačka dobro shvata, da će ona, a ne bilo ko, odgovarati za taj genijalan korak, do kojeg je došao Berluskoni. I nema kraja izmišljanju novih usputnih rešenja. Jedno od njih je širenje Evropskog stabilizacionog fonda. Pa i tu nije sve kako treba: mala Slovačka iz prvog pokušaja nije htela da ratifikuje zajedničku odluku, istina, brzo se predomislila. Ali vreme teče, i dužnički kolaps je sve bliže. Šta može evropljanima da predloži „štab sivih ćelija“ G-20? Mislim, pored svega ostalog – pomoć sa strane. Tome teže Rusija i Kina, koja je veoma brzo uvećava investicije u strateške grane EU. Rusija je već izjavila da je spremna da u teškom času pruži ruku pomoći Evropi. Ali radi se isključivo o kupovini evroobligacija. Ako ih, naravno, uopšte bude.

Deficit likvidnosti banaka Starog Sveta je premašio 200 milijardi evra, a ukupni dugovi koji moraju da se vrate su stotine milijardi. „Potrebne su tvrde odluke“, siguran je predsednik Ruskog saveza industrijalaca i preduzimača, doktor ekonomskih nauka Aleksandar Šohin:

Mnoge banke su kupile suverene bondove zemalja krizne zone. Kao lanac, bolest se širi na sigurnije segmente – Belgiju, Francusku, Nemačku. Mogu biti dve odluke. Operativna – kada lokomotiva zone evro preuzima svu odgovornost. Ili obratno – izbacivanje bankrotiralih iz zone evro, na šta se niko neće odlučiti. Pa se zato i trudi EU da privuče rešavanju teških zadataka druge finansijske institucije. MMF rečima rukovodioca evropskog departmana Antonija Borhesa je već potvrdio da će kupiti evroobligacije. U određenoj količini... Tako da ćemo čekati odluku MMF. Ali biće loše ako se snažni ponovo ograniče diskusijama na opšte teme, ako se ne donese reklamirani „paket antikriznih mera“, ako odluče o radikalnim koracima za spas evra i sprečavanju drugog talasa svetske krize. Ako se sve to ne dogodi, onda, oprostite, imamo posla sa marginalnom institucijom, salom za lepetanje.

Kriza zone evro je stalna tema ruskih medija. Odakle tako velik interes Rusa za evropsku kataklizmu? Odgovara šef katedre za evrointegraciju MGIMO Jelena Baturina:

Rusija naravno zavisi od onog što se dešava sa evrom: više od polovine spoljne trgovine otpada na Evropu. Ulog evra u našim nacionalnim rezervama je veći nego bilo gde u svetu – 40%. Kurs rublje se orijentiše po bideviznoj korpi. Od kolebanja para evro-dolar zavise naši proizvođači. Ali ni to nije glavno. Ako dužnička kriza preraste u ekonomsku, i u Evropi zbog smanjenja proizvodnje bude smanjenja i potražnja za energentima, naša strana prestaje da bude „ostrvo stabilnosti“.

Na susretu ministara finansija G-20 Rusiju predstavlja v.d. šefa ministarstva RF Anton Siluanov. Prema saopštenjima iz Pariza, partneri razmatraju antikrizne mere koje predlaže svaka od strana, kak bi odgovor na izazove bio „siguran, globalan i brz“. Francuzi kao i uvek lepo formulišu.