Na Zapadu očekuju promene

Ponedeljak počinje  subotom – naziv fantastične pripovetke braće Strugackih  najbolje izražava raspoloženje na tržištima tokom čitave nedelje. Tek 15. oktobra se pojavio komunike susreta ministara finansija i predsednika centralnih banki dvadesetorice. Velika dvadesetorica je potvrdila svoje obaveze da učini sve neophodno radi očuvanja stabilnosti bankarskih sistema i finansijskih tržišta. Sve do toga su tražišta dobijala samo negativne informacije.

Prema tradiciji su počele rejtinške agencije. Najviše su stradale Italija  (Moody’s  je spustila  rejting te zemlje za 3 stupnja) i Španija. Fitch  je smanjila rejting nemačke  i švajcarske UBS.  Moguće je da je to element  usmerene politike, - smatra glavni ekonomista kompanije Rus kapital Aleksej Logvin.

Agencije zauzimaju otvoreno antievropski stav.  Kada se uporede momenat izjava agencija o smanjenju rejtinga i drugi događaji na tržištu, očito je da se revidiranja rejtinga poklapaju s pokušajima evropskih tržišta  da napuste  redovne minimume.

Španski mediji su nazvali akcije agencija ubitačnim. Međutim,  velika trojka se ne sme optužiti za totalnu neobjektivnost, - uveren je ruski ekonomista Dmitrij Tratas.

2008. godine agencije su bile pravedno kritikovane, što nisu smanjile rejting Lehman Brothers sve do njihove propasti. Danas one deluju pravilno, logično. One vrše svoju funkciju – upozoravaju investitore od ulaganja u problematične banke.

Španija i Italija nisu jedine žrtve agencija. Protekle nedelje je Moody’s smanjila kreditni rejting Belgije. Formalni povod je situacija u nacionalnom bankarskom segmentu i pre svega skandal s bankom Dexia. Na računima te francusko-belgijske banke nagomilalo se mnogo «loših dugova» od nekoliko milijardi evra. To su uglavnom vrednosni papiri Grčke i drugih problematičnih zemalja evrozone.  Kao rezultat, belgijski deo banke će biti nacionalizovan. Takođe je bio razrađen  plan rekapitulacije Dexia i pružene garancije od 100 milijardi evra. Predsednik saveta direktora kompanije Arbat Kapital Menadžment Aleksej Golubovič  kaže da je presedan Dexia  karakterističan za čitav bankarski sistem evrozone.

U Belgiji čuva svoj novac ogroman broj bogatih Francuza da ne bi platio poreze. Razmeri aktiva nekoliko krupnih balgijskih banki su višestruko premašili bruto-domaći proizvod Belgije. Osim toga, belgijske banke su tradicionalno bile aktivni investitori vrednosnih papira po čitavoj Evropi.  Nije isključeno da nas čekaju takve situacije u sledećoj etapi  sa španskim i italijanskim bankama.

U vezi sa time sve aktuelnije postaje pitanje rekapitalizacije evropskih banki. Protekle nedelje su to izjavili šef Evrokomisije Žoze Manuel Barozu i šef ECB Klod Triše. Poslednji je podvukao da kriza već ima sistemski karakter. Samo usmereni napori bi mogli da spreče njen rast. Međutim, eksperti se skeptično odnose prema rečima Trišea.

Prema procenama Evrokomisije, za rekapitalizaciju banaka će trebati najmanje 200 milijardi evra.

Na evropskom nivou je glavni mehanizam za rekapitalizaciju banki, kao i podršku problematičnih zemalja, Evropski fond finansijske stabilnosti. Protekle nedelje su parlamenti zemalja evrozone glasali za širenje njegovog obima i punomoćja.  Smetnja, koja zamalo nije uništila sva dostignuća u borbi protiv krize, nastala je u Bratislavi. Prvo je parlament Slovačke odbio da ratifikuje povećanje EFFS, ali je u četvrtak pravilna odluka ipak bila usvojena.

Pariski samit finansijske dvadesetorice postao je vrhunac nedelje. Uoči njega sve vodeće berze su bile zatvorene rastom. U Parizu se razmatrala putna karta izlaska iz krize. Ona mora da bude predložena u novembru na samitu dvadesetorice. MMF ili šeme rekapitalizacije banki neće imati rezultat dok političari ne pređu od reči na delo.