Pir u vreme krize: „Stakleni dvorac“ Evropskog saveta

U Briselu grade „Evropu“ – tako se zove projekat proširenja zdanja Evropskog saveta. I sada parlamentarcima ostaje da odgovore na glavno pitanje građana EU: da li je red „džekirati se“ na račun poreskih platiša u uslovima odužene ekonomske krize i pretnji od raspada ujedinjene Evrope?

U samom centru Brisela je u jeku veliko podizanje nove zgrade Evropskog saveta – „staklenog dvorca“. To je deo rekonstrukcije 90-godišnje Résidence Palace.

Ideju da se proširi zdanje je dao predsednik Saveta Herman Van Rompuj, i on je veoma na to ponosan. Na jednoj od sednica posvećenoj smanjenju državnih rashoda, Belgijanac je podelio raskošne brošure sa reklamom budućeg „dvorca“, čime je veoma naljutio svoje kolege. Posebno je „besneo“ premijer Velike Britanije Dejvid Kamerun. On je nazvao „Evropu“ koja se gradi „zlatnim kavezom“ i dodao: „Kada ti umesto strogih dokumenata nude brošuru na glatkom papiru o novom zdanju za sednice Evropskog saveta, postavlja se pitanje, da li su vlasti svesne kako se osećaju naši građani kojima skraćujemo budžet?“

Ipak finansiranje „Evrope“ i pored nezadovoljstva političara i običnih građana nastavlja da se uveličava. Račun je već skočio sa 240 na 290 miliona evra. Predstavnici generalnog vršioca radova je odbio da bilo šta komentariše.

Generalni sekretar Udruženja poreskih obveznika Evrope Mihael Jeger je siguran da se ne sme ćutati kada se postavljaju pitanja o novcu:

Već sada, kada su rashodi porasli na 50 miliona – a to je skoro 20% ukupne sume – može se reći da će taj projekat biti prava rana i drama za poreske obveznike. Oni ne mogu da se pomire sa takvim „razbacivanjem“ svog novca – i ljudi, koji su za to krivi, moraju to razumeti i odgovarati za svoje postupke.

U odbranu predsednika Evropskog saveta se može reći da je proširenje zdanja zaista neophodno zbog povećanja količine zemalja-učesnica EU i naravno parlamentaraca. Osim toga, projekat podržava premijer Belgije Iv Leterm, koji smatra da je „stakleni dvorac“ originalna ideja i da će nova zgrada ukrasiti Brisel, kao što ga je nekad ukrasio neboder banke Dexia. Ali novac za tu banku nije izdvojen iz budžeta. U slučaju „Evrope“ radi se ne toliko o lepoti arhitekture, koliko o etici korišćenih sredstava.