Bivši ambasador Francuske u Rusiji o samitu u Briselu i odnosima između EU i Rusije

U petak, 28. oktobra, Naučni savet Visoke škole ekonomije dao je zvanje Počasnog profesora ovog visokoškolske ustanove koja je među najprestižnijim u Moskvi Klodu Blanšmezonu, ambasadoru Francuske u RF od 2000. do 2003. godine. U četvrtak uveče Klod Blanšmezon održao je predavanje studentima Visoke škole ekonomije. Na njemu je bio i naš reporter Igor Jazon.

Predavanje Kloda Blanšmezona – Savremeni problemi EU i odnosi između EU i Rusije – trajala je 45 minuta, zato smo iz nje odabrali najakutelniji momenat – krizu evra i odluke samita zemalja članica zone evra, završenog u Briselu rano ujutru 27. oktobra.

Da, tako je. Izgradnja EU suočila se sa teškoćama, Evropa se zaista brine. Tačno je da je čitav svet zabrinut zbog onog što se dešava u zoni evra. Vi znate da u toku tri decenije stabilnog ekonomskog razvoja, što je bio ponos Evrope, njena izgradnja imala vrlo srećne trenutke. I u poslednje vreme Evropa se našla pod delovanjem svetske ekonomske krize i morala je da traži puteve spašavanja svoje valute – evra. Evro je naišao na ozbiljne probleme koji brinu ne sao samu zonu evra, već i čitavu međunarodnu ekonomiju koja je tesno vezana za ovu zonu. Usledio je talas kritike i bojazni i kako je to bilo ranije, Brisel se ispostavio žrtvenim jarcem na koji su se svalile teškoće koje su preživljavale zemlje članice EU. Z avreme svog postojanja EU je pošlo za rukom da postigne procvat ekonomskog prostora, on se proširio i politički na evropskom kontinentu. I danas se našao u situaciji kada mora zajendičkim naporima da traži mogućnost da pomogne nekim svojim članicama koje su se našle na ivici bankrotstva. Kriza evra je dotakla neke druge zemlje van granica zone evra. Između ostalog i Rusiju, koja drži deo svojih deviznih rezervi upravo u evrima, zato zavisi od stanja zdravlja kako same zone evra, tako i čitave svetske ekonomije. Jednom reči, zemlje zone evra su se suočile sa problemima koji zahtevaju vanredne i hitne mere za spas ove valute. Između ostalog i zbog zabrinutosti za sudbinu evra koja se ispoljava u Londonu, Njujorku, Moskvi, Pekingu, zabrinutosti da će problemi evra potresti čitavu svetsku ekonomiju i da će problemi nekih zemalja zone evra zaraziti i druge zemlje, između ostalog i van granica zone. Pred tim izazivima protagonisti zone evra su govorili da treba već preduzimati mere za spas evra, pošto su znaci njegove bolesti postali sasvim očigledni. I lideri svih 17 zemalja evra su se okupili 26. oktobra u Briselu i posle dugih i vatrenih diskusija došli do konesenzusa u pogledu mera za spas evra kako bi se vratila stabilnost na finansijskim i bankarskim tržištima i u zemlje zone evra i kako se ne bi dopustila recesija ekonomije. Jedna od takvih mera postalo je formiranje Stabilizicionog fonda u visini od hiljadu milijardi evra, čija seredstva će otići na pomoć zemljama koje tonu. Danas je to pre svega Grčka, čije teškoće mogu da izazovu slične probleme u Portugaliji, Irskoj, kao i u, što je više nego verovatno, Italiji, čije vlasti sa teškoćom zadržavaju kontrolu nad situacijom u italijanskoj ekonomiji koja se pogoršava.

Profesor Klod Banšmezon posvedočio je intenzivnu saradnju EU i Rusije u kosmičkoj sferi, kao i u drugim visokotehnološkim oblastima, označio je dobre perspektive za razvoj saradnje u oblasti nuklearne energetike. Podsetio je i na partnerstvo u drugim sferama. Između ostalog 45% prirodnog gasa koji troše zemlje EU uvozi se iz Rusije. Ovi obimi će se uvećati na račun Severnog i Južnog toka. Aktivno se razvija saradnja u sferi naučne razmene i obrazovanja. Izrazio je nadu u skorije rešavanje viznih problema, što će postati još jedan faktor proširenja studentskih razmena između naše dve strane.

Slušali ste delove predavanja na temu Savremeni problemi Evropske unije i odnosi između EU i Rusije, koje je održao profesor Klod Blanšmazon, bivši ambasador Francuske u Ruskoj Federaciji za studente Visoke škole ekonomije u Moskvi.