Emigranti protiv Švajcarske

Emigranti iz muslimanskih zemalja traže promenu državne zastave Švajcarske. Eksperti kažu: to može biti kulminacija problema sa doseljenicima u Zapadnoj Evropi, gde svejedno jača uticaj desnih partija.

Švajcarski muslimani su se dosetili da ih beli krst na crvenoj pozadini vređa kao nehrišćane. I predložili da se vrati zeleno-žuto-crvena zastava kakva je postojala pre oko 200 godina. Ranije su tražili dozvolu izgradnje minareta pored postojećih džamija, ali su švajcarske vlasti to odbile. Ova poslednja inicijativa se čini još apsurdnijom. Čini se da ona nije odraz pravih raspoloženja u emigrantskoj sredini. Jednostavno neko namerno provocira Švajcarce, rekao je u intervjuu „Glasu Rusije“ ruski ekspert za probleme Zapadne Evrope Vladislav Belov:

To je provokacija određenih imigrantskih krugova ili, da tako kažemo, muslimanskog dela stanovništva Švajcarske, pa i drugih zemalja. To je još jedan povod da ultradesna Narodna stranka koja je 23.oktobra dobila većinu glasova na izborima za donji dom parlamenta dobije još jednu mogućnost da obrati pažnju stanovništva zemlje na to da muslimani koji traže tako nešto jesu tuđ element u Švajcarskoj Konfederaciji.

Evropa zbog mnogih razloga sada nije u stanju da zaustavi emigraciju. Pre svega zbog toga što regionu treba radna snaga. Ali odnosi između zemalja i emigranata se mogu regulisati, naglasio je u intervjuu za „Glas Rusije“ stručnjak za probleme Francuske Jurij Rubinski:

Demografska situacija u Evropi je razlog za import radne snage iz regina u kojima je sa demografijom sve u redu. Odnosno, u perspektivi, sredinom stoleća Evropa će imati manjak deset miliona radnih ruku. Regulisanje migracionih talasa je postalo zakonodavni predmet u svim zemljama, i on je podignut na nivou EU.

Ali u mnogih evropskim zemljama postaju sve jači konzervatori i čak nacionalisti. Četvrtina parlamenta Švajcarske su predstavnici Narodne partije. Ona želi da se emigracija ograniči. Na poslednjim izborima u Francuskoj, Finskoj, Nemačkoj, Austriji, Poljskoj desne partije su takođe dobile velik broj glasova. Ranije tolerantna Evropa sve više istupa protiv doseljenika. Vladislav Belov komentariše situaciju:

Posleratna istorija Zapadne Evrope nam pokazuje da čim emigranti prestaju da usvajaju vrednosti zapadnoevropske kulture, čim druge kulture počnu da uspostavljaju svoje norme u Evropi – dolazi do sudara kultura. Zatim počinje ultradesni nacionalizam, i politika multikulturalizma, koju propoveda čitava Evropa, gubi.

Kriza multikulturalizma je postala očigledna sredinom ove godine. Kancelar Nemačke Angela Merkel je izjavila da je ta politika doživela krah. Nije dala pozitivne rezultate ni u Francuskoj, priznao je predsednik Nikola Sarkozi. A premijer Velike Britanije Dejvid Kamerun je predložio da se odustane od pasivne tolerancije koja je svojstvena multikulturalizmu. Sa problemima emigracije su povezani i avgustovski neredi u Londonu. A proletos umalo nije došlo do konflikta na italijanskom ostrvu Lampeduza, na koje je nelegalno doplovilo više od 20 hiljada izbeglica iz Libije i Tunisa. Zemlja Evrope su prvi put kategorički odbile da pomognu Italiji i nisu primile izbeglice na svoju teritoriju.