Vojislav Šešelj + Haški tribunal = neyzvraćena ljubav

Haški tribunal osudio je Vojislava Šešelja na 18 meseci na osnovu optužbe za nepoštovanje suda. Kazna je izrečena za to što je u svojim knjigama političar otkrio imena 11 zaštićenih svedoka, koji su istupali na glavnom suđenju protiv njega. Da podsetimo, to je već druga ovakva presuda protiv lidera srbskih radikala.

Za šta je konkretno kriv Šešelj, Međunarodni tribunal ne može da objasni od 2003. godine. Kako je izjavio u intervjuu za našu radiostanicu ruski pravnik Aleksandar Mezjaev, posleniku sude pre svega za „političke govore“.

Naravno, ni u međunarodnom pravu, ni u statutu tribunala nema takve tačke, zato optužba protiv Šešelja u principu ne potpada pod nadležnost Međunarodnog tribunala za bivšu Jugoslaviju. Možda tačka kao što je „podstrekaštvo“ na zločin. Ali tada treba dokazati da je konkretna data izjava poslužila kao neposredni uzrok zločina. A takvih dokaza u Šešeljevom slučaju nema. Ako analiziramo tekstove njegovih istupanja, videćemo da oni ne sadrže ništa slično. A interpretacije u svojim ciljevima mogu se nizati u beskraj.

I tako Hag nije spreman da pusti Šešelja. Jedan od razloga ove ljubavi leži na površini: srbski politički poslenik elementarno produžava život Tribunalu. A devet godina koliko je proveo iza rešetaka Međunarodnog tribunala, opravdava pred međunarodnom zajednicom njegovo „nepoštovanje sudu“.

Između ostalog, briga o svedocima u Haškom tribunalu očigledno podleže dvostrukim standardima. Svedoci povodom slučaja kosovskog ekstremiste Haradinaja poginuli su pod zagonetnim okolnostima, ali do nedavno ove činjenice nisu previše zanimale sudije. Zato briga o tajnim svedocima na suđenju Šešelju, koji po oceni našeg sagovornika Aleksandra Mezajeva, nisu saopštili ništa tajno, postala je povod da mu se izrekne nova kazna. Šta više, bukvalno nekoliko dana pre te presude, protiv političara su pokrenuli još jednu optužnicu: on još uvek nije skinuo sa ličnog sajta svoju „kriminalnu knjigu“ – govori pravnik Aleksandar Mezjaev.

Odmah se postavlja pitanje zašto su ih štitili? Prema mom mišljenju, kako bi im se pružila mogućnost da govore svaku neistinu. Ako pogledamo sudsku odluku, videćemo da se Sud plaši ne toliko da razotkrije imena, koliko da Šešelj ne razotkrije one metode koje je koristilo tužilaštvo, kako bi nateralo svedoke da svedoče protiv njega. Reč je o pritisku i pretnjama na njihov račun.

Naš sagovornik napominje da su Šešelja lišili privilegovane mogućnosti da se sastaje sa svojim pravnim savetnicima. A ranije sekretarijat Tribunala odbio je da finasira njegovu zaštitu, predloživši mu da proda kuću kako bi plaćao rad advokata.

Stiče se utisak da posredstvom beskrajnih prepreka i ograničenja, političara osuđuju na doživotnu robiju, ne izričući odgovarajuću presudu. Za to mogu da budu zaiteresovani ne samo pokrovitelji Međunarodnog tribunala, SAD i NATO, već i pojedine stranke Srbije, kojima je krajnje nepovoljno da lider radikala izađe iz zatvora uoči izbora 2012. godine. Vrativši se sa pobedom ih Haga, Šešelj bi naglo promenio politički raspored u zemlji – pri čemu ne u korist proevropskih snaga.