Haški uslov ne ugrožava novu Vladu Srbije

Ratko Mladić ponovo je na trenutak uzburkao srpsku političku scenu, ugrozivši čak i sam proces izbora nove srpske vlade. Više od godinu dana, naime od trenutka kada su pregovori sa Evropskom unijom o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prekinuti zbog nesaradnje Srbije sa Haškim tribunalom, ime ratnog komandanta bosanskih Srba i najpoznatijeg haškog optuženika gotovo da nije ni spomenuto. A onda je u utorak uveče, na samo tri sata do isteka roka za formiranje Vlade Srbije, Aleksandar Vučić, poslanik Srpske radikalne stranke, sa govornice obavestio Skupštinu da je u toku akcija hapšenja Mladića u Deligradskoj ulici u Beogradu, i zatražio objašnjenje o čemu je reč.

Time je otvorio raspravu, koja je umalo dovela do toga da vlada ne bude izglasana u zakonskom roku, a jučerašnja atmosfera u skupštini mnoge je podsetila na kraj marta 2001. kada je na isti način Branislav Ivković, tadašnji poslanik Socijalističke partije Srbije, sa govornice obavestio parlament da je u toku hapšenje Slobodana Miloševića.

Saradnja s Hagom bila je jedna od ključnih tačaka kritike prethodne vlade. Radikali su kabinet premijera Koštunice kritikovali zbog toga što državljane Srbije izručuje Haškom tribunalu, tumačeći dobrovoljne predaje kao hapšenja, dok je Demokratska stranka tvrdila upravo suprotno – da se na ispunjavanju haških uslova ne radi dovoljno. I iz Haškog tužilaštva u poslednjih godinu dana ponovo su počele da stižu optužbe da izostaje politička volja za hapšenje Mladića i drugih haških optuženika.

Međutim, čak i da su tačna pojedina tumačenja da Koštunica zbog većine potrebne za usvajanje ustava, ali i podrške svojoj manjinskoj vladi, nije bio naročito raspoložen da se eventualnim novim izručenjima zamera radikalima i socijalistima, posle formiranja nove vladajuće većine i smene Tomislava Nikolića sa mesta predsednika skupštine, ovakve priče će imati sve manje osnova.

Naime, posle ulaska DS-a u novu vladu, Koštunica će imati i s kim da podeli odgovornost za eventualno izručenje Mladića. Spremnost za to juče je indirektno potvrdio i predsednik Srbije i lider DS-a Boris Tadić.

„Kao predsednik Srbije preuzimam i svoj deo odgovornosti. Imajući u vidu Savet za nacionalnu bezbednost, kao jednu novu instituciju, insistiraću i na odgovornosti te institucije, kako bi se saradnja okončala što pre. Mogu samo da obećam da ćemo raditi svom snagom, da radimo već od juče, da ćemo sutra, prekosutra raditi i pokazati punu ozbiljnost u tom smislu”, rekao je Tadić posle susreta sa evropskim komesarom za proširenje Olijem Renom. 

Tadić je juče, posle otvaranja konferencije Evropskih socijalističkih partija, precizirao i da će Mladić, ukoliko je u Srbiji, biti uhapšen, a „ako nije, bićemo u prilici da ponudimo valjane dokaze da nije u Srbiji”.

Analitičar Milan Nikolić smatra da eventualno hapšenje Mladića neće uticati na stabilnost vlade zato što sada postoji i stabilna većina u skupštini, ali i politička volja da se saradnja s Hagom okonča.

Uostalom, i sam premijer Koštunica je u svom ekspozeu potvrdio da bez rešenja haškog problema nema integracije Srbije u EU, što je jedan od prioriteta i nove vlade.

Ipak, osim političke volje, kao problem u saradnji s Hagom, pominjana je i loša kontrola službi bezbednosti. Kontrola nad resorima sile bila je i kamen spoticanja između u pregovorima DSS-a i DS-a o formiranju vlade, što radikali na preksinoćnoj sednici nisu propustili da pomenu, kada su tražili odgovor na putanje „ko to hapsi po Beogradu”. 

– Ovde sedi predsednik vlade. Vi ste nama ovde govorili u ime predsednika vlade. Nije valjda da ste već razdvojili VBA od MUP-a, odnosno od BIA. Neka izađe predsednik vlade, neka kaže koga sada hapsimo po Beogradu. Tužilaštvo za ratne zločine je naložilo VBA da hapsi po Beogradu. Da li mi ovde imamo dve države, jednu koju će da vodi vojska, jednu koju će da vodi policija. To je odnos Koštunica – Tadić – rekao je Nikolić, aludirajući na činjenicu da je u novoj vladi bezbednosni sektor podeljen između Demokratske stranke Srbije i Demokratske stranke, tako što DSS kontroliše MUP i BIA, a DS vodi odbranu i VBA.

Ipak, teško je poverovati da bi DS i DSS bili u stanju da ponove greške iz pregovora o vladi i – u slučaju eventualnog izostanka opipljivih rezultata po pitanju potrage za haškim beguncima u prvih nekoliko meseci – ponovo počnu sa međusobnim prebacivanjem odgovornosti i na taj način ugroze stabilnost vlade.

Osim toga, Milan Nikolić smatra da zbog Kosmeta, pritisak EU na vlast u Srbiji neće biti tako jak kao do sada.

„Nije logično da vam, u trenutku dok vam amputiraju stopala, istovremeno zavrću i uši zato što niste uradili domaći zadatak”, kaže Nikolić, objašnjavajući da  evropski zvaničnici moraju da govore da je Mladić uslov za potpisivanje sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU, ali da će u stvarnosti biti spremni da prihvate i ubedljivo uveravanje da Mladić nije dostupan srpskim službama bezbednosti.