Mesto u redu

 Jelena Bariševa i Marija Turčenkova su objasnile zašto su u Moskvi redovi.Redovi su možda najvažniji simbol sovjetske epohe. „Ogonjok“ objašnjava zbog čega su i danas redovi. 

Olga Popova, 35 godina, pravnica, čeka u redu za Državni muzej likovnih umetnosti Puškina – izložba „Salvador Dali“ 

— Skoro sam putovala po Španiji, ali Dalijev muzej u Figeresu nisam uspela da vidim. Sigurno da je tamo red bio manji, a i stajanje bi sigurno bilo komfornije. Zbog toga sam i krenula da vidim Dalija u Moskvi – čekam već treći sat, red ide polako. Znam, da ako hoću mogu da kupim mesto bliže ulazu. Nadam se da će mi se izložba svideti. A redove mrzim još od detinjstva. Sećam se kad sam sa mamom išla u Lenjinov mouzolej i kad smo videle red, odmah smo odlučile – nema šanse, idemo u cirkus! Samo da ne stojimo i ne gubimo vreme. 
Nikolaj Puškov, 35 godina, dizajner, čeka u redu za konzularno odeljenje Kine u Rusiji.

— Ja sam iz grada Cimljanska, često dolazim u Moskvu, ali u Kremlju još nisam bila. Ovaj put sam odvojila vreme za muzeje. Red ide brzo, samo povremeno ekskurzije, koje idu preko reda,  odvlače pažnju obezbeđenju. 
1985. godine sam sa ćerkom koja je bila mala došla u Moskvu i saznala da kod Izmajlovskog parka mogu da se kupe banane. Časkom smo otrčale tamo – pa to je bila egzotika! Čekale smo oko sat vremena, svako je mogao da kupi samo po dva kilograma, ali ja sam imala sreće - videli su da sam sa detetom, pa su mi dali četiri. 
Jelena Sergejeva, 41 godina, bavi se uzgajanjem, čeka u redu da vidi svete mošti Matrone Moskovske u Pokrovskom manastiru.

— Danas ako treba spremna sam da stojim dva, čak i tri sata, samo da kažem Matroni „hvala“. Ako zamoliš Matronu za nešto, ona će ti to ispuniti. Ako dolaziš ovde sa verom, čistog srca – ona će pomoći. Moje drugarica i ja smo se uverile u to! 
U sovjetsko vreme nije bilo takvih prevara kao što je sada. Nije bilo siromašnih, niko nije gladovao. Jedino čega se sećam da su ljudi nekad čekali u redovima za hranu. Hrane nije bilo u izobilju, ali je zato bila ukusna. Sada ima svega previše, a nisam baš željna te neukusne i hemijske hrane. 
Vladislav Celhert, 41 godina, biznis konsultant, čeka u redu u metrou 

— Moja krivica što čekam. Početak je meseca, a markicu nisam kupio na vreme. Mada nisu ni redovi tako loši – dok stojiš, možeš o svemu dobro da razmisliš, da isplaniraš. 
Sećate se verovatno redova za Štednu banku u sovjetsko vreme. Čekale su uglavnom žene, zbog čega su uvek izbijali skandali. Ili im nisu vratili kusur, ili je olovka sa pulta nestala, tako sve krene. Nikad neću zaboraviti – čekao sam u redu sa jednom devojkom. Službenica je izgrdila, jer nije dobro popunila formular. Devojka je neočekivano za sve rekla: „Izvinite“. Službenica se prenerazila, a zatim nasmešila. Verovatno, po prvi put. 
Jegor Bogdanov, 21 godina, student, čeka u redu za Mekdonalds .

— Imam sat vremena do važnog sastanka, pa sam odlučio da svratim. Nema veze što moram malo da sačekam. Čini mi se da sam još od detinjstva prihvatio redove kao realnost. Sećam se, stajao sam sa bakom u redu za kefir sa poklopcem od folije. Nakon nekoliko sati, kefir je od običnog proizvoda postao dragocenost. Odjednom deki ispred nas iz ruke ispada kefir. Ljudi viču: “Ološ, kefir prosipate!“. A niko se nije sažalio nad dekom, a njemu drugu bocu naravno nisu hteli da prodaju.