Da li je Kosovo na putu ka podeli?

Izjava o mogućoj podeli Kosova uoči nastavka pregovora između vlasti Beograda, koju je objavio predsednik kosovske Skupštine Jakup Krasnići, može da usmeri diskusije u novom pravcu. Dok su ranije kosovski lideri kategorički odbacivali samu mogućnost odvajanja severnih delova pokrajine u kojima žive Srbi, sad su spremni da razmotre takvu varijantu. Međutim, pod uslovom da Kosovo dobije teritorijalnu kompenzaciju.

Niz predstavnika Srbije na čelu s prvim vice-premijerom i ministrom unutrašnjih poslova Ivicom Dačićem izjavili su da podelu Kosova na albanski i srbski deo smatraju iznuđenom, ali jedino mogućom merom za zaštitu kosovskih Srba. A u Briselu su mnogi iznenađenji zaoštravanjem situacije na severu Kosova izazvanom pokušajima kosovske policije da uspostave kontrolu nad administrativnom granicom s ostalom Srbijom. Po podacima kosovskih medija na albanskom jeziku vrhovni komesar Evropske unije za međunarodne poslove i politiku bezbednosti Ketrin Ešton čak je oštro zahtevala od predsednika Atifete Jahjaga odricanje od sprovođenja jednostranih akcija. Situaciju je još više iskomplikovao specijalni poslanik gospođe Ešton Rober Kuper, koji je objavio da će se sadašnji tehnički pregovori između Beograda i Prištine završiti do kraja godine i da će njima na smenu doći „politički dijalog“. Međutim, on neće početi pre nego što se u Srbiji održe izbori planirani za april 2012. godine.

U nastaloj situaciji, kad ni Brisel, ni Priština, pa čak ni Beograd ne znaju šta da se radi s kosovskim Srbima – ideja podele Kosova zaista može „vaskrsnuti“. Međutim, odmah se postavlja pitanje – do kojih granica će doći prekrajanje balkanskih granica? Imajući u vidu svestranu podršku koju Kosovu pruža Albanija, teoretski se može razmatrati njihovo ujedinjenje – istakao je u razgovoru s dopisnikom „Glas Rusije“ stručnjak Instituta za izučavanje slovenskih naroda RAN Aleksandar Karasev:

Razume se, postoji ovakva reakcija od strane Albanije za podršku Prištine. Tirana u potpunosti pozdravlja nezavisnost Kosova. Međutim, na zvaničnom nivou zasad nema nikakvih spoticanja prema ujedinjenju. Očigledno, igra ulogu okolnost da Albanija i Kosovo ipak imaju različitu političku elitu. Što se tiče podele Kosova na srbski i albanski deo i prisajedinjenja istoj susednih oblasti Južne Srbije ili Makedonije nastanjenih Albancima, ova varijanta se u principu može naći na pregovaračkom stolu. Međutim, za to je potrebna podrška Evropske unije. Ona neće odustati od namere da primi u svoje redove balkanske zemlje, a za to je potrebno pronaći izvesne modele za saradnju Srba i Albanaca. Evropska unija bi u svoje redove mogla da primi Srbiju i Kosovo bez konkretnog navođenja statusa Kosovske pokrajine i da nakon toga pokuša da uspostavi saradnju. Međutim, ne mogu se isključiti ni druge varijante, uključujući i razmenu teritorije.

Predsednik Skupštine Kosova Jakup Krasnići ističe: ako se granice Kosova promene, „Albanci moraju razmišljati o drugim Albancima, koji žive van ovih granica“. To sa svoje strane omogućava i Srbiji da se zamisli o sudbini, na primer, bosanskih Srba. Jasno je da će ovakvo preformatiranje Balkana zahtevati organizovanje foruma na najvišem nivou. I imajući u vidu potrese koji su zahvatili svet poslednjih godina, ovaj scenario više ne izgleda nemoguć.