Srbi masovno žele da postanu Rusi

Rusija će se zalagati za prava Srba, posebno onih koji žive na Kosovu, koristeći sve mogućnosti međunarodnog prava i ruskih zakona, izjavio je šef MIP-a Rusije Sergej Lavrov povodom velikog broja dobijenih zahteva Srba da im se dodeli rusko državljanstvo.

Razlog za ovaj protestni korak koji poprima sve veće dimenzije su obespravljenost i represije od strane Prištine u odnosu na srbsko stanovništvo Kosova. Već 22 hiljade ljudi se obratilo ambasadi Rusije u Beogradu. Sasvim nedavno je došlo do sukoba Srba i kosovskih specijalnih jedinica na administrativnoj granici sa centralnom Srbijom koji su naglo pogoršali odnose Prištine i Beograda i inspirisali NATO da ponovo govori o rešavanju problema silom.  Ipak vlasti Kosova ne samo da ne preduzimaju ništa da se srbska nacionalna manjina izjednači u pravima sa Albancima, već nastavljaju sa represijama.

Sergej Lavrov je obećao da će ruska strana pažljivo da donese odluku u vezi zahteva za državljanstvo.

“Sa pravne tačke gledišta Rusija ima zakon koji se odnosi na zahteve stranih državljana za dobijanje ruskog državljanstva. U ovom slučaju to su državljani Srbije. U političkom smislu nama su isuviše dobro jasni motivi koji su naterali kosovske Srbe da se obrate sa takvim zahtevom. Oni su u očajnom stanju, osećaju bezizlaznost u uslovima kada ih, uprkos rezoluciji 1244 SB UN, primoravaju da se podčine diktatu Prištine. Žele čak i da im oduzmu pravo na lokalnu samoupravu. Žalosno je to da se sve dešava ne samo uz popuštanje, već i uz direktnu podršku NATO snaga na Kosovu i misije EU za takozvanu vladavinu zakona. Ovi međunarodni faktori krše statusno neutralni mandat koji imaju. Mi ćemo se i dalje oštro tome protiviti”.

Šef MIP-a Rusije je naglasio da niko ne sme da odlučuje za sudbinu celih naroda i da će Rusija nastaviti da se zalaže za prava Srba.

“Reći ću da sve poslednje godine aktivno pomažemo kosovskim Srbima u humanitarnom planu i sa tačke gledišta očuvanja njihove kulture, samosvojnosti, tradicije. Preko UNESKO-a smo pripremili i ostvarujemo projekat obnavljanja razrušenih srbskih svetinja na Kosovu. Taj rad će se nastaviti”.

Sami kosovski Srbi više ne polažu nade u Beograd, koji se pridržava kursa članstva u EU. Svoje poslednje nade Srbi povezuju sa Rusijom, naglašavajući da ne planiraju seobe. Oni žele državljanstvo kao garanciju toga da će biti bezbedni i zaštićeni.

Docent katedre za istoriju slovenskih i balkanskih zemalja Sankt-Peterburškog univerziteta Vladimir Vasilik je sledećeg mišljenja:

“Vlasti Rusije moraju biti još više angažovane, dosledne i principijelne u zaštiti interesa Srba, sa kojima smo, pre svega, iste vere. Drugo, bliski su nam po krvi i jeziku. I treće, to su naši prijatelji, sa kojima se Rusija više puta rame uz rame borila protiv zajedničkih neprijatelja. Bio bi greh da se kvari staro prijateljstvo i kidaju stare veze”.

Ovih dana u Kosovskoj Mitrovici je održana masovna akcija protesta protiv ubistava Srba za koje niko ne odgovara. Organizatori i učesnici obećavaju da će nastaviti demonstracije. Stručnjaci smatraju da će broj kosovskih Srba koji traže rusko državljanstvo biti sve veći. Teoretski zahtev za državljanstvo može podneti oko 200 hiljada ljudi: srbski živalj na Kosovu i Metohiji sada iznosi oko 10% dvomilionske nepriznate od strane Beograda republike.