Neokortikalni rat u Srbiji

Na osnovu ponašanja Srba i srbskog rukovodstva u vezi s ekonomsko-političko-vojnim procesima u svetu, Evropi, na Balkanu i samoj Srbiji (posebno u vezi sa Kosovom i Metohijom) sve više ljudi se pita šta se to događa sa razumom srbskog naroda i njegove elite. Očevidno je jedino da se ne preklapaju elita i administracija, odnosno da predvodnici Srba ne pripadaju grupi najumnijih među njima.

Budući da u Srbiji ne postoji institucija koja bi se bavila efektima planetarno prisutnog neokortikalnog rata, o njegovom prisustvu na srbskim prostorima može se suditi samo na osnovu posmatranja i odgovarajućih indikatora. Najvažnije je da osnova za naučno prepoznavanje procesa u kojem se utiče na ljudski mozak postoji. Niko ne može da negira postojanje dokumenata, koji su odredili sadržaj tranzicije i regionalizacije u kojima se stvara „novi svetski poredak“.

Osnovni dokumenti Koji su nastali u krugovima kreatora Novog  svetskog poretka posle Drugog svetskog rata su: Direktiva 20/1 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD (usvojena 18. avgusta 1948.),  „Projekat 80-tih” Saveta za inostrane poslove SAD (usvojen sredinom 1973,  Direktiva 54 Reganovog Saveta za nacionalnu bezbednost (usvojena 2. septembra 1982.), Direktiva 133 Saveta za nacionalnu bezbednost SAD i Zakon o spoljnim ulaganjima SAD (usvojeni 1990. godine), Pravilo KoV SAD FM 100-5 (usvojeno u Pentagonu 14. juna 1993.), Pamflet 525–5, objavljen 1. avgusta 1994. u izdanju TRADOC-a (Training and Doctrine Command) i .„Zajednička vizija 2010” (15,20) nastala u Pentagonu (1997). U navedenim dokumentima najavljen je način za „omekšavanje“ slobodarskih nastrojenih društava, a osnova je uticaj na svest ljudi.

„Panetarna elita“ (logično je da je reč o megafinansijerima u vreme vladavine mamonizma i „mister dolara“) planirala je stvaranje, sticanje i pridobijanje istomišljenika i oslonac na njih. Najbolji primer za to su deca iz „Otpora“, koja su nasela na projekat Džina Šarpa. Uostalom, u navedenim projektima, posebno u „Projektu 80-tih“, razrađena je (zlo)upotreba nevladinih organizacija u stvaranju „novog svetskog poretka“. Zatim je kroz procese regionalizacije i cepkanja nacionalnih bića planirano stvaranje više od 400 „bonsai država“.

Stoga su prvo razbijene federalne države poput SSSR, ČSSR i SFRJ, a sve vreme je insistirano na gubljenju suvereniteta i odricanju od dela suvereniteta. Sjedinjene države, Velika Britanija, Namačka i Francuska, kao instrumenti za stvaranje „novog svetskog poretka“ učešćem u Atlantskoj alijansi, dobile su zadatak da ne ispuštaju stalnu strategijsku inicijativu u svedimenzionom ratu sa neposlušnim zemljama. U tom ratu najvažnija dimenzija je neokortikalni rat, u kojem se utiče na senzacije u kori velikog mozga. Zanimljivo je da se u .dokumentima „Zajednička vizija 2010”, „Zajednička vizija 2015” i „Zajednička vizija 2020”, može pročitati budućnost planete.

Uticaj na informacije u mozgu ljudi, a na taj način na misli i emocije, većinom se ostvaruje posredstvom nosilaca neoružanih oblika agresije. Reč je o institucijama koje učestvuju u stvaranju „novog svetskog poretka”. Nevladine organizacije, finansirane od institucija „velikog brata“, posebno tzv. mirotvorački pokreti, rade na regionalizaciji i stvaranju amorfne nacionalne mase. Pri tome, težište aktivnosti usmeravaju na dokaze da je nacionalizam najveći neprijatelj „novog svetskog poretka“. Njihove probrane i sublimirane informacije stvaranju neslogu unutar društava i podele na napredne i zaostale, a rezultat su opšta konfuzija i apatija. 

Fondacije učestvuju u „kupovini mozgova“. Agencije kupovinom osnovnih resursa (zemljište, voda, rude, energenti) stvaraju socijalnu nesigurnost. „Humanitarne organizacije” poništavaju osnove humanosti, ratuju, trguju, stavljaju životinje ispred ljudi. Sekte učestvuju u „unutrašnjem odlivu mozgova“. Tako potencijalno umni ljudi očekuju bolju budućnost, isključujući se iz njenog stvaranja. Političke partije i pokreti rade po direktivama „velikog brata“ i obeshrabruju narod. Takav sistem iznedrio je brojne „korisne idiote”, koji rade za najimućnije lihvare, a da nisu na njihovom platnom spisku.

Fundamentalističke crkve i „Nju ejdž” pokret imaju neposrednu ulogu ukreiranju svesti i stvaranju uobrazilja. Oni poništavaju istinu i istoriju, a dovode ceo ljudski rod u zabludu u vezi sa budućnošću. Neposrednije od njih na svest ljudi mogu uticati samo oruđa i oružja namenjena za neokortikalni rat.

Izuzetno je važno sa se shvati šta sve može da utiče na kreiranje svesti ljudi, koje je isključivo vezano za ljudski mozak. Informacija je osnovna, a ništa manje nije važno što je moguće menjati strukturu ličnosti i strukturu mozga. Na primer, istomišljenici se mogu stvarati simbolima. Njihovo prihvatanje pre svega razvrstava ljude i stvara društvene podele. Na shvatanja čoveka utiču religije, informacije o pogledu na svet, opštefilosofske informacije, koje omogućavaju da se uočavaju i shvate opšti i pojedinačni procesi u svetu, i dopuštaju da se dobiju nove informacije i energije.

Svest ljudi oblikuju ideologija, informacije faktičkog i istorijskog karaktera, umetnost,  sistem obrazovanja i vaspitanja (dečija literatura, škole, fakulteti, školske ustanove, posebno predavanja iz logike, matematike i istorije), sistemi razonode i zabave (muzika, slike, filmovi, igre...), tajna i okultna društva, svetski finansijski sistem, organi vlasti, državni zakoni, državna politika, sredstva javnog informisanja – za tzv. masovnu komunikaciju, novac, vlasništvo, ekonomske strukture i odnosi.

Kroz sve navedene institucije provlačene su od 1989. godine antisrbske informacije, koje su odvojile Srbe od saplamenika i istoka, a usmerile ih ka otvorenim čeljistima Zapada. 

Mentalnom umrtvljavanju građana unutar neokortikalnog rata pomažu alkohol, narkotici, duvan, psihotropna sredstva, genetski inžinjering, a zatim i nevidljiva tehnologija, elektromagnetno oružje, kloniranje, mikročipovanje...

Posebnu ulogu u neokortikalnom ratu imaju tzv. narodne skupštine. One su, kao navodna tekovina nepostojeće demokratije, namenjene da blokiraju rešenja i da se ne objadini um naroda. Namenjene su za disperziju nacionalne energije. Zato više ne postoje nacionalne odbrane i posebno opštenarodne odbrane. 
U neokortikalnoim ratu se koristi tzv. peta dimenzija, za stvaranje virtuelne stvarnosti, budući da je mozak, zbog traganja za istinom i nastojanja da prepozna laži, najslabiji u procenama efekata u nevidljivoj sferi.

Ipak, najdirektnije na neokorteks (kora velikom mozga) utiču elektromagnetno oružje (sistemi poput HAARP-a na Aljasci i SIGINT-a u Merilendu, radiofrekventno i mikrotalasno oružje), psihoaerosoli (Chemical Trails), psihotronska i psionička dejstva, molitve, meditacije, hipnoza, reči sa bilborda, simboli i fenomen tzv. 25-te slike. Iako nije zvanično potvrđeno, sve navedeno je verovatno primenjivano u satanizovanju Srba i Srbije.

Rezultati uticaja na mozak ljudi u Srbiji i na arhetipski mozak Srba mogu se nazreti, budući da se poklapaju sa teorijskim. U Srbiji, kao i u svim drugim zemljama tranzicije vladaju sumnje, strah, brige, osećaj krivice, mržnja, uznemirenost, bes, očaj, tuga, beznađe, nesigurnost, sumnja u sebe. To je u globalističkim kuhinjama planirani „začarani krug“. Osim toga, brojni su paradoksi koji se tolerišu i disperzija nacionalne energije. Prisutne su stalne transformacije sistema, što je skupo i oduzima vreme.

Nametnut je fenomen da ljudi „nemaju vremena da imaju vremena”. Potiskuju se vrline i poništavaju tekovine. Ljudi su nezainteresovani za rad i okolinu, umanjena im je realnost i mudrost. Preovlađuju baksuzluk, glavobolja, umor, nervoza... Neprestano se razara obrazovni sistem.

Naravno, postoje izlazi, ali pre toga treba da se građani Srbije osveste i bar priznaju da nisu ništa učinili da im budućnost bude izvesnija. Opredelili su se za one koji su izazvali neokortikalni rat.