Problem Kosova i jedinstvo EU

Kako se približava samit EU zakazan za 9. decembar, na kojem će se razmatrati pitanje prijema novih članova, napetost u evropskim krugovima raste. Glavna intriga se sastoji u sudbini prijave Srbije. Referat Evropske komisije objavljen u oktobru preporučio je da se Beogradu pruži status zvaničnog kandidata za stupanje u EU pod uslovom obnove dijaloga sa Kosovom i ispoljavanja volje za postizanje do sada postignutih sporazuma. Pregovori Beograda i Prištine ovih dana su obnovljeni i nova runda planirana je za početak tekuće nedelje. Ipak niz zemalja članica EU namerava da blokira srpsku prijavu dok Srbija ne prizna samoproglašenu nezavisnost Kosova, ako ne de-jure, onda de-fakto. Temu nastavlja naš komentator Petar Iskenderov.

Zaoštravanje sitauacije na severu Kosova dovelo je i Brisel i Beograd pred težak izbor. Oružani sukobi koji su buknuli između kosovskih Srba sa jedne strane i snaga NATO i policije EU sa druge doveli su i tako mlak proces na ivicu propasti. Jasno je da bez regulisanja situacije oko kosovskih Srba ne može čak ni teorijski da se govori o pobedi one dobre volje o kojoj se govori u referatu Evropske komisije.

Ipak recepti rešavanja datog problema veoma se razlikuju. Albanske vlasti Ksoova odbijaju kosovskim Srbima čak i autonomiju. Rukovodstvo Srbije se nada da će NATO i EU naterati Prištinu na ustupke. Što se tiče samih kosovskih Srba, oni su sve već izgleda razuverili i u EU, i u Srbiju i uzdaju se ili u dobijanje ruskog državljanstva ili u sopstveno samoopredeljenje.

Neslaganje vlada i u redovima EU

Komesar EU za pitanje proširenja Štefan Fjule nedavno je održao u Briselu vanredni sastanak sa ministrima inostranih poslova država članica EU. Na dnevnom redu je bilo jedno pitanje: sudbina srpske prijave. Sastanak je imao zatvoreni karakter, mada nije prošlo bez procurivanja informacija u javnost. Iz njih sledi da je ministar inostranih poslova Nemačke Gido Vestervele kategorično zatražio da se blokira davanje statusa kandidata Srbiji, optuživši Beograd za trpeljivost prema kosovskim Srbima. Po mišljenju Berlina, srpske vlasti moraju ne samo da se ograde od svojih sunarodnika, već i aktivno da učestvuju u likvidaciji njihovih lokalnih organa samouprave. Nemački prilaz u celini podržava Finska. Njen ministar inostranih poslova Aleksander Stub već je izjavio da do početka pregovora sa EU, Srbija treba da reši jasno postavljena pitanja i jedno od njih je direktno vezano za Kosovo. Komentar eksperta Instituta za slavistiku RAN Aleksandra Karasjova:

Sasvim je jasno da su nezavisnost Kosova prvo obećali kosovskim Albancima Amerikanci. Oni žele da prebace ovu odluku na pleća Evrope, na EU. Ali proglašenje nezavisnosti je nepravedno u odnosu na Srbiju. To shvataju mnogi u Evropi. Zato rukovodstvo EU mora da uzima u obzir da Beograd ima pravo da računa neke kompenzacije. Nije slučajno predsednik Evropskog parlaemnta Ježi Buzek direktno izajavio ovih dana da EU treba da pruži Srbiji status kandidata i samim tim pošalje Srbima signal podrške. Najverovatnije će neko diplomatsko rešenje biti nađeno, mada sa problemom Kosova Evropa će još morati da se pomuči.

Predsednik Saveta EU Herman van Rompej, koji se sastao ovih dana sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, pozvao je Beograd da preduzme dalje korake kako bi dokazao zemljama EU da je Beograd ozbiljno usmeren na uključivanje u dijalog sa Prištinom. Na šta je usmereno Kosovo i sama EU, on je delikatno prećutao...