Pojas Bogorodice u Rusiji svedoči o snazi i istrajnosti pravoslavne vere

Događaj bez presedana u istoriji Ruske pravoslavne crkve je donošenje Pojasa Bogorodice u Rusiju. Svetinja se prvi put našla na ruskoj zemlji. Poslednjih 200 godina nije napuštala predele Grčke. Prema predanju Pojas je Sveta Deva Marija isplela od kamilje dlake, nosila ga je za vreme trudnoće. Smatra se da svetinja pomaže besplodnim ženama. Svetogorska relikvija je više od mesec dana putovala po ruskim gradovima i poklonilo joj se oko tri miliona ljudi. Ujutro 28. novembra napustila je predele Rusije i vratila se na Svetu Goru, u Vatopedski manastir, u kojem se čuva od sredine 14.veka.

Sankt Peterburg, Kalinjingrad, Vladivostok i još desetine gradova na jugu, severu, zapadu i istoku zemlje – takvo je putovanje Pojasa Bogorodice kroz Rusiju. Poslednje prebivalište je bila Moskva. Prvo se planiralo da će u glavnom gradu Pojas biti četiri dana. Zatim je odlučeno da se rok produži na još tri dana, pa na još jedan dan. Ali se svejedno ogroman broj moskovljana nije poklonio svetinji.

Ulice Moskve oko hrama Hrista Spasa su bile paralisane zbog nekoliko hiljada hodočasnika koji su stajali u redovima. Vlasti grada su činile sve što je u njihovoj mogućnosti da uslovi stajanja u redu budu koliko je to moguće udobniji. Po dužini celog reda od nekoliko kilometara su danonoćno dežurala kola hitne pomoći, autobusi u kojima su ljudi mogli da se ugreju, poljske kuhinje koje su besplatno delile hranu i čaj.

Pojas Bogorodice u Rusiji je pokazao ne samo istrajnost i snagu pravoslave vere, već i snagu svete Rusije, ubeđen je patrijarh Kiril:

„Izazovi dvadesetog veka su nas lišili velikog dela onog što je predstavljalo snagu i slavu našeg naroda. Vera je oslabila, degradirale su neke oblasti našeg društva, talenat ruskog naroda se postepeno gasio. Mnogima se učinilo da nećemo moći da izađemo iz tog stanja koje su izazvale strašne tragedije dvadesetog veka. Donošenje Pojasa Presvete Bogorodice nam je odjednom dalo mogućnost da vidimo možda najjače i najveće što je u našem narodu – jaku, iskrenu veru ljudi. I dok je ta vera živa, živeće i sveta pravoslavna Rusija.“

Istina, ima onih koji sa ironijom i skepsom ocenjuju razmere pažnje koja je posvećena svetinji. U socijalnim mrežama neki tvrde da relikvija dovezena sa Svete Gore nije nikako povezana sa Bogorodicom. Drugi su objavljivali fotografije na kojima VIP persone, predstavnici vlasti, navodno bez reda u bilo koje vreme dana i noći posećuju hram. Sveštenik Andrej Kurajev je ubeđen da i ogromni redovi, i skepsa u odnosu na veru, sve to govori o problemima duhovnog života Rusije:

„Ali taj događaj je takođe pokazao da RPC danas mora nastaviti sa duhovnom prosvetom. Malo je verovatno da su svi oni koji su stajali u redu imali jasnu hrišćansku predstavu o tome gde, zašto i radi čega stoje. Osim toga prestoj Pojasa u Rusiji je pokazao deficit tolerancije u našem društvu.“

Sveštenik smatra da je glavni rezultat putovanja svetinje kroz Rusiju povećanje interesa za duhovni život zemlje. A ako tome dodamo još i religioznu prosvetu naroda, uskoro se pravoslavlje i vera neće doživljavati kao nešto neobično, i postaće svakodnevna realija života u zemlji.