Letonska demokratija. Priručnik za početnike

Ruski jezik može postati državni u Letoniji. Ljudi koji govore ruski jezik prikupili su potpise 10% zemlje za podršku svenarodnog referenduma. Na osnovu njegovih rezultata u Ustav osim letonskog kao drugi državni jezik može biti upisan ruski.

Sad je ruski u Letoniji jezik manjine, bez obzira na to što ga govori skoro polovina stanovnika Republike. U toku poslednjih godina vlasti sve više i više ograničavaju prava „manjine“. Najoštrije ograničenje predstavlja zabrana nastave na ruskom u školama i na fakultetima. Osim toga, u svim državnim ustanovama mora se govoriti isključivo letonski. Upravo zato su se pristalice ruskog jezika odlučile na prikupljanje potpisa radi podrške referenduma za promenu statusa jezika. Već je prikupljeno 180 hiljada potpisa, a trebalo je samo 150 hiljada, ističe jedan od lidera pokreta „Za maternji jezik“ Evgenije Osipov.

20 godina je ruski jezik planski isključivan iz svih sfera u državi. To  nije pravedno zato što ga govori 40% stanovništva. U principu, ljudi u Letoniji bolje razumeju ruski nego letonski. Veći deo stanovnika govori na ruskom i glupo je to što ruski nema nikakav status. Čak i Finskoj gde živi oko 6% Šveđana švedski je drugi državni jezik. Dovoljna je već i pobeda u fazi prikupljanja potpisa da bi se pitanje ruskog jezika moglo postaviti u evropskim instancama. To je pravni dokaz za to da u Letoniji ima mnogo građana koji ne žele da ruski jezik dobije zvanični status.

Prikupljanje potpisa se odvijalo uz stalno suprotstavljanje vlasti. One su takođe otvoreno kritikovale inicijativu, izjavljivale su da je prikupljanje potpisa besmisleno trošenje novca iz budžeta. Međutim, praksa je pokazala da građani nisu ravnodušni. U toku poslednjih dana prikupljanja potpisa na stotine ljudi je čekalo u redu kako bi podržali referendum. Dalje će nacrt ispravki Ustava biti predat predsedniku Letonije Andrisu Berzinšu koji je dužan da ga preda parlamentu na razmatranje. Ako tamo bude odbijen, biće održan referendum. Tu će biti potrebno dobiti 50% glasov birača – to je 800 hiljada ljudi.

Međutim, ne treba računati na uspeh: veliki deo stanovništva koje govori na ruskom nema državljanstvo i pravo glasa. Ipak, referendum će još jednom pokazati, između ostalog, strukturama EU, svu zaoštrenost problema nacionalnih manjina u Letoniji, rekao je za „Glas Rusije“ predsednik Centra za pravnu pomoć sunarodnicima „Moskva-Rusi“ Mihail Jofe.

To je protest protiv političke situacije u zemlji u odnosu na stanovnike koji govore ruski. Podržava ga deo stanovništva kojem je dosadila diskriminaciona politika. Oni žele promene. Nažalost, Seim, u kojem većinu čine nacionalno opterećeni političari neće usvojiti ispravke. Odluka će morati da se donese na referendumu, gde je potrebno mnogo više glasova – oko 700-800 hiljada. Takva podrška u Letoniji neće biti dobijena.

Održavanje referenduma, nezavisno od rezultata, predstavljaće ozbiljan izazov svetskoj javnosti. Demokratija u Letoniji ipak postoji i čuće se onih 40% stanovništva čija prava ograničavaju vlasti. I čak ukoliko ruski jezik ne bude stekao status državnog jezika može se računati minimum na ublažavanje jezičke politike. A to znači da postoje realne šanse da se u Letoniji slobodno govori ruski, a da se pritom ne krši zakon.