Netransparentna transparentnost

Međunarodna organizacija Transparensi Internešnl objavila je da je nivo korupcije u Rusiji smanjen. I premestila ju je sa 154. na 143. mesto. Naša zemlja prvi put za poslednjih 5 godina pomerila se naviše u indeksu suprotstavljanja korupciji. Istina, susedi Rusije na spisku su još uvek zemlje kao što je Togo, Uganda, Nigerija i Mauritanija.

Pošto se povodom prethodnog istraživanja – Indeksa davalaca mita, pojavilo mnogo pitanja, radiokompanija Glas Rusije zainteresovala se koje su metode za sastavljanje istog tog indeksa suprotstavljanja korupciji. Hipoteze poput „sve što podleže mišeljnju misli Bog“ ili „podaci Transparensi Internešnl su uvek tačni“ ne mogu da se smatraju naučnim. Tako da nam je žao što je takav običan pokušaj da shvatimo metode istraživanja doveo do toga da je Glas Rusije uvršten od strane Transparensi Internešnl u nekakav crni spisak medija sa kojima je oficirima organizacije zabranjeno da razgovaraju. To po nama čak protivreči nazivu organizacije.

Još jedna okolnost privukla je našu pažnju – specifični nazivi proizvoda Transparensi Internešnl. Sasvim je logično sa pi-ar tačke gledišta da organizacija naziva svoje radove indeksima, rejtinzima i slično. To zvuči mnogo obziljnije nego anketiranje slučajnih eksperata. Ipak, kako se onda isti taj Bribe Payers Index može nazivati indeksom, ako se u jednoj godini anketira 11 hiljada preduzimača na predlog Svetskog ekonomskog foruma, a druge godine tri hiljade ljudi odabranih drugim metodom? Možda ipak treba nazivati stvari svojim imenom. Anketa, na primer.

Osim toga, prilikom ocene socioloških istraživanja dobro bi bilo shvatiti ekonomsku stranu: koliko je bilo potrošeno sredstava, koji broj naučnika i kojih naučnika je učestvovalo u radu.

Mnogo kvalifikovanije u poređenju sa indeksom davalaca mita deluje drugi produkt Transparensi – indeks percepcije korupcije, u kojoj je Rusija poboljšala položaj. Opet se postavlja pitanje šta je to percepcija korupcije, šta se meri i kako? U materijalima na sajtu Transparensi Internešnl nema sasvim jasnog odgovora. RAdi se o tome što se sam indeks izračunava na osnovu sociološkog anektiranja, na prvi pogled sasvim profesionalno, i na osvnou nekoliko referata, uključujući između ostalog Bribe Payers Index koji je upravo izazvao sumnju. Kako se iz ovih prilično različitih materijala izvodi indeks, mi nismo mogli da shvatimo, a objašnjenje od Transparenti Internešnl nismo uspeli da dobijemo.

Između ostalog Transparensi Internešnl ne treba da se nervira, nema poverenja ni u mnogo ozbiljnije kancelarije koje daju finansijske rejtinge. Pod sumnjom su podaci takvih, reklo bi se ozbiljnih organizacija kao što su Standard end Purs, Mudis i drugih rejting agencija zbog kojih pate nacionalne ekonomije. Negodovanje zbog razornih i često nekorektnih dejstava rejting agencija izrazili su mnogi, između ostalog i rukovodioci SAD i EU.

Mi bismo hteli da nas ispravno shvate – uopšte nismo protiv istraživanja Transparensi Internešnl, mi smo za transparentsnost, za to da bude jasno sa kakvom vrstom istraživanja imamo posla, šta ona odražavaju, kakva je njihova euristička, a ne pi-ar i politička vrednost.