Lagard: senka „velike depresije“

Da li će globalna ekonomija biti vraćena unazad, u epohu „velike depresije“, kada su svet razarali protekcionizam i izolacija? Ova bojazan u duhu Kasandre čula se krajem prošle nedelje iz usta predsednika MMF Kristin Lagard. I nekome od političara to se učinilo očiglednom crnom slutnjom.

Prilično mračno deluju za Lagard perspektive globalne ekonomije, koja klizi u provaliju. Recesija je već bez pardona ušla u najuglednije domove Evrope, takve kao što je Francuska. Prema ocenama statističke službe u Parizu, druga ekonomija zone evra u četvrtom kvartalu će pasti za 0,2%. Padajuća bolest će se nastaviti i u 2012. godini.

Ne prolazi ni jedan mesec da rejting agencije ne smanje za jedno-dva mesta kreditne procene najuglednijih evropskih i američkih banaka. Samo što su kao njihove žrtve pali Dojče Bank, Kredit Svis, Bank of Amerika, Goldman Saks. Uzrok po mišljenu Lagard je u njihovoj nestabilnosti u slučaju nadolazeće krize. Direktor MMF poziva vlade da se ujedine pred licem opasnosti, koja se može prevladati samo zajedničkim naporima. Ni jedan region, ni jedna država ne može sama da izađe na kraj sa potencijalom opasnošću, upozorava ona.

Olujni nagoveštaji u globalnoj ekonomiji zaista se postepeno nagomilavaju. Ali da li su oni vesnici velike nevolje? Ili je Kristin Lagard sa predumišljajem unela u svoj govor note katastrofizma, kako bi obodrila umorne evropske kolege na ivici očaja? Mišljenje profesora Borisa Rubcova: strahovi nisu sasvim neosnovani, mada element dramatizma postoji.

Delimično su moguće takve pesmimističke izjave. One se objašnjavaju prosto. Uvek je bolje reći šta će biti loše, nego šta će biti dobro. Ako se događaj razvija negativno, uvek se može izjaviti: pravilno ste predvideli tok događaja. U drugom slučaju uvek se može kritikovati onaj ko se rešio na prognoze zbog preteranog optimizma.

Sa druge strane, meni se čini da direktor MMF treba naprotiv da doprinosi smirivanju javnosti. I možda da bude suzdržanija u svojim ocenama, pošto ja, otvoreno govoreći, ne vidim razloge za takve alarmantne izjave o mogućnosti „velike depresije“. Tim pre što to protivreči samim prognozama MMF, koji predstavlja snažnu naučnu ustanovu, daje ozbiljne prognoze na osnovu ekonomskih modela. I sve ove prognoze ne govore o tome da nas narednih godina očekuje „velika depresija“. I poslednje što možda objašnjava ove izjave. Moguće, želja da se uvećaju resursi MMF, zasnovani na ulozima zemalja članica.

Na račun opasnosti od protekcionizma Kristin Lagard ne greši baš sasvim. Od početka krize pojedine zemlje su počele da se ograđuju trgovačkim ograničenjima. Nacionalni egoziam se ispostavio jačim od osećaja solidanosti, između ostalog među članovima EU. Po informacijama predsednika STO paskala Lamija, međusobna šteta od trgovačkih barijaera u proteklom periodu iznela je 800 milijardi dolara. Na sednici održanoj u Ženevi STO EU i SAD istupili su sa inicijativom da likvidiraju sve prepreke na putu globalne robne razmene. I suočile su se sa učtivim ali čvrstim odbijanjem Brazila, Kine i Indije. Kojih se između ostalog kriza za sada tiče mnogo manje.