„Topli zec” za nove ministre

Nisu bili još ni zvanično izabrani, a po nekim ministrima novoformirane vlade Srbije osuto je „drvlje i kamenje”, koje je nastavilo da „pada” i posle ozvaničenja novog kabineta Vojislava Koštunice. Oštra „paljba” obeležila je i start prethodne vlade. Ali, afere koje su se pojavljivale, pre tri godine, kada je ta vlada izabrana, nisu je ozbiljnije uzdrmale. Analitičari procenjuju da ni optužbe koje se sada čuju na račun novoizabranih ministara, najverovatnije, neće, ne bude li ozbiljnih dokaza za ono što im se pripisuje, ozbiljnije ugroziti ovu vladu.

Setimo se, dva su se ministra iz prethodne vlade, odmah po izboru marta 2004. godine, našla u žiži interesovanja šire javnosti, zbog optužbi koje su im upućene. Prvo je procurila priča da je Dragan Jočić, ministar policije, u mladosti osuđivan zbog obijanja trafike, posle čega je on morao da se pravda, rekavši da je to bilo jedino što je u životu loše uradio. Završilo se tako što je štampi tada prebačen senzacionalizam, ali se sve do danas pamti njegova rečenica: „Kako možete da me pitate za trafiku dok gori Hilandar”( u vreme kada se zapalio manastir).

„Paljevina”, ali knjiga, pominjana je još u jednom „ministarskom slučaju”. Advokatska komora Vojvodine tvrdila je, u to vreme, da se izborom Zorana Stojkovića za ministra pravde „grubo narušava ugled Vlade Srbije, jer je 1985. godine, kao sudija Okružnog suda u Beogradu predsedavao veću u jednom od političkih suđenja i sudelovao u izricanju osuđujuće presude za delikt mišljenja”. Govoreno je kasnije o suđenju šestorici beogradskih disidenata i prenošena tvrdnja da je ministar „sudio knjizi” „Kontra fatum” Nebojše Popova. Stojković je, između ostalog, izjavljivao da je istina samo da je bio sudija u tom suđenju, po optužnici koju je podigao tužilac, a da je odluka doneta po presudi Vrhovnog suda Srbije.

I ovih dana, što za skupštinskom govornicom, što u javnosti, tri nova ministra i potpredsednik vlade prošli su kroz svojevrsnog „toplog zeca”. Generalni sekretar Srpske radikalne stranke Aleksandar Vučić podneo je juče prijavu protiv potpredsednika Božidara Đelića Republičkom odboru za rešavanje o sukobu interesa. Kao što je poznato, Vučić je optužio Đelića da poseduje 11 miliona evra u Meridijan banci koje, kako tvrdi Vučić, nije prijavio u svom izveštaju o imovini podnetom odboru. Đelić, inače, tvrdi da ima akcije koje je pošteno zaradio i da je svoju imovinu prijavio nadležnim organima, kao i to da cifra o kojoj govore radikali nije tačna.

Sukob interesa pominje se i u slučaju novog ministra finansija Mirka Cvetkovića. Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica Barać izjavila je za „Blic” da je Cvetković bio u izričitom sukobu interesa, jer je istovremeno bio i direktor Agencije za privatizaciju i „Ces Mekona”, firme koju je Agencija često angažovala za konsultantske usluge. Ona je podsetila da je u vreme kada je Cvetković bio na čelu Agencije, Savet za borbu protiv korupcije saopštio da su postojale neregularnosti prilikom privatizacije 88 firmi, te da je kasniji razvoj događaja pokazao da su bili u pravu.

Tomislava Nikolića, zamenika predsednika SRS, zanimalo je, u utorak, za skupštinskom govornicom, kada će novi ministar Slobodan Milosavljević da podnese ostavku. Objašnjavajući da postoji firma „Altis konsalting”, koja zapravo predstavlja „dve firme na istoj adresi”, on je upitao da li Milosavljevićeve kolege znaju za ulog „od 400 dolara za poslovanje firme, koja se godinama meri stotinama miliona dinara”, a njemu je postavio pitanje da li je to negde prijavio.

Na udaru se našla i Milica Čubrilo, novi ministar za dijasporu, iz čije je biografije izvučen podatak da je sredinom prošle godine smenjena sa mesta predsednika Turističke organizacije Srbije „zbog nekompetentnosti”. Tim povodom, ona je, za „Vesti” iz Frankfurta, pre tri dana, rekla da je „reč o ličnom konfliktu sa tadašnjim ministrom za trgovinu Bojanom Dimitrijevićem i smeni političke prirode”.

Na naše pitanje da li će sadašnja prozivka ministara, poput one kroz koju je prošla prethodna vlada, proći bez većih posledica po novi kabinet, sociolog Jovo Bakić prvo kaže da se optužbe najpre moraju ispitati.

– Može se pretpostaviti da čak i kada bi se našlo da je nešto od tih optužbi istina, to, verovatno, ne bi imalo uticaja na samu vladu, imajući u vidu ono što se dešavalo ranije – smatra, ipak, Bakić.

Prema njegovim rečima, mi smo „društvo neodgovornosti”, u kome, kako kaže, prednjači politička elita. Često se daju neodgovorne izjave i blate politički protivnici, s jedne strane, a s druge, vrlo često ljudi imaju „putera na glavi”. Objašnjava da bi ti koji imaju „putera na glavi” trebalo da budu bar izbačeni iz političkog života, ili, u nekim slučajevima, da budu i u zatvoru, a ovi koji politički blate protivnika, ako se dokaže da su neosnovano to radili, morali bi, takođe, da snose posledice, da ljudi ne glasaju za njih.

– Jednostavno, te stvari kod nas ne funkcionišu – tvrdi on, dodajući da, onda, svako priča šta mu padne napamet, a tela koja su zadužena za ispitivanje optužbi, pitanje je da li rade il’ ne rade.

I Miodrag Radojević, iz Instituta za političke studije, koji naglašava da cilj optužbi na račun ministara može da bude da se sklone pojedini ministri ili cela vlada, ipak, misli da ove sadašnje neće dovesti do pada nove vlade.

Kad je reč o optužbama koje se čuju ovih dana, Radojević kaže da je to „neka vrsta pripremnog artiljerijskog baraža pred nove izbore koji nas očekuju – predsedničke i lokalne” i zaključuje da se iza njih nalazi i briga za rejting stranaka, sopstvenih, naravno.