Gastarbajteri iz Evrope

2011.godine je bila najkatastrofalnija u istoriji EU. Da li ima neke nade na sledeću godinu? Odlučujuće u odgovoru na ovo pitanje će biti odluke političkih i državnih lidera. „EU mora ozbiljno promeniti svoj kurs, udahnuti život u novu strategiju rasta“. Do takvog zaključka dolazi nemački nedeljnik „Di Cajt“, analizirajući ekonomske i političke tendencije razvoja zemalja „velike Evrope“. Na taj zaključak se odnose i nove pojave, koje karakterišu stanje migracije na kontinentu.

Kako piše britanski Gardijan, „ako je ranije Evropa bila sklonište za siromašne i obespravljene sa svih krajeva sveta, sada desetine hiljada Grka, Portugalaca, Iraca, Španaca, Italijana i predstavnika drugih zemalja beže odavde u potrazi za poslom i boljim životom“. Ponavlja isto i „Euronjuz“. Prema pisanju internet portala, mnogi Evropljani danas ponavljaju sudbinu svojih predaka, koji su u 18-19. veku masovno napuštali svoje zemlje.Prema anketi istaživačke službe „Evrobarometar“, 17% Evropljana ne odbacuje mogućnost da radi u inostranstvu, a 48% je spremno da napusti svoju zemlju u slučaju da ostane bez posla.

Građane EU danas primoravaju da se pretvore u gastarbajtere zbog ekonomske krize i nezaposlenosti. Prema podacima već pomenutog web sajta „Euronjuz“, nivo nezaposlenosti je najveći u Španiji – 21,5%. U Grčkoj je bez posla 18% ljudi, u Portugaliji – 13%. Čak i u tako uspešnoj zemlji kao što je Nemačka nivo nezaposlenosti dolazi do 7%. U drugim evropskim „lokomotivama“ situacija nije ništa bolja. U Velikoj Britaniji na primer 40% nezaposlenih su mladi. U Francuskoj nivo nezaposlenosti je rekordan za poslednjih 12 godina.

Ukupno u EU nivo nezaposlenosti iznosi 9%. Kako je pisao nedavno švajcarski list „Basler Cajtung“, broj nezaposlenih u EU dostiže 16 miliona ljudi. Više od jedne trećine njih su mladi ljudi do 24 godine. Nemački nedeljnik „Di Cajt“ je godinu koju dolazi nazvao „godinom odluka za Evropu“. Inače – globalna recesija. Sa tim se slaže politikolog Fjodor Lukjanov, glavni urednik časopisa „Rusija u globalnoj politici“.

„Za političare je od životne potrebe da „proguraju“ taj model, koji oni smatraju pravilnim. A evropska integracija nikada nije bila demokratski projekat. To je projekat „odozgo“. I političari ga nameću svojim narodima. Stanovnici Evrope su prestali da shvataju šta je to i zašto je tako potrebno. Može se li povratiti to shvatanje? Verovatno, da. Ali za to je potrebna druga Evropska Unija, druga politička elita, koja nema veze sa svim tim što se dešavalo poslednjih godina, i najvažnije – drugi politički zadatak.“

A u čemu se sastoji taj drugi zadatak?

Prema pisanju Di Cajta, u jednom od poslednjih hitova britanske grupe „Kajzer Čifs“ se peva sledeće: „Ja predviđam bunt“. Ako sve bude po starom, pišu novine, od 2012.godine se može očekivati više od bunta. Istina, nadu daje jedna reč – „ako“.