Sahara spasava Rakovicu

Nekada su bili noćna mora za beogradske vlasti. Do pre dve decenije sa zebnjom se pominjala najava: „Videće oni kada ustane Rakovica!”
Radnička Rakovica „ustajala” je više puta, a najpoznatija šetnja bila je pre nepune dve decenije kada su sa govornice ispred Skupštine Srbije bili ispraćeni čuvenom Miloševićevom rečenicom: „A sada svi na svoje radne zadatke”. Autor govora više nije među živima, a mnogi učesnici tadašnjih protesta, danas ne predstavljaju „radničku Rakovicu”.

Jedan od simbola preduzetničkog duha ove beogradske opštine je i fabrika Industrija motora Rakovica. Gde je danas jedan od giganata socijalističkog privređivanja? Upućeni bi odmah odgovorili – u postupku privatizacije, raspisan je tender, a poslednji datum do kada kandidati mogu da dostave ponude je 9. novembar.

Svesni su da je njihovo „zlatno doba” prošlo pre tri decenije, kada je ova fabrika godišnje isporučivala i do 60.000 motora i to uglavnom za potrebe novobeogradskog IMT-a. Pored toga, udarnici IMR-a pravili su i šest do sedam hiljada traktora u sopstvenoj proizvodnji.

– Nekada je u ovoj fabrici radilo i do 5.500 radnika, danas ih je oko 850. Godišnje proizvodimo od 3.000 do 4.000 motora i od 500 do 600 traktora – kaže Dragan Simić, zamenik generalnog direktora IMR-a.

Nema štrajkova, nezadovoljstva radnika, plate su redovne, prosek je oko 20.000 dinara. Pre četiri godine fabrika je izašla iz stečaja, tako da su svi pogledi sada upereni u novog vlasnika. Prema podacima Agencije za privatizaciju,  vrednost IMR-a je prošle godine procenjena na 43,6 miliona evra.

– Naša glavna tržišta su, pored IMT-a za koji radimo motore, posebno Republika Srpska koja je tradicionalni kupac, Hrvatska gde godišnje prodamo tridesetak traktora... Ipak, naš najveći izvozni posao je Egipat gde smo prisutni već decenijama. Svi tamo znaju za naš plavi traktor – ističe Simić.

Rakovički traktor dospeo je i do Konga, Tunisa, Kenije, Sirije, Alžira, Zambije. U Evropi ga za sada nema, a odgovor je više nego jednostavan – ne poseduje nijedan od postojećih „evromotora”. I tako, „bežeći od Evrope”, sa postojećim motorima i zahvaljujući nižim cenama od konkurencije, u proseku 10 do 15 odsto, uspeo je da pronađe put do afričkih i azijskih njiva.

Dok se ne pojavi novi vlasnik, u Rakovici su sve oči uprte u veliki posao sa Iranom, koji je vredan između četiri i pet miliona evra. Za ovu zemlju predviđen je godišnji izvoz 2.500 traktorskih motora u početnoj fazi posla, dok će ukoliko sve bude prema očekivanjima godišnja proizvodnja samo za ovu zemlju iznositi 6.500 motora.

– Nekada smo godišnje proizvodili 15-20 puta više motora, ali ovo je sada za nas, mogu slobodno da kažem, istorijski posao. Okupljamo kooperante iz Srbije, želimo da pokrenemo proizvodnju u metalskom kompleksu i to neće biti lako, jer samo do marta treba da isporučimo 1.500 motora za Iran – ističe naš sagovornik.

U IMR-u se, barem za sada, ne plaše ni konkurencije, jer približno su slične cene sa beloruskim traktorima, ali naši poljoprivrednici su, kako kažu u fabrici, navikli na domaće. Nisu u strahu ni od evropskih proizvođača, jer poređenje je zbog kvaliteta i cena teško izvodljivo.

Rakovičke traktoriste ne brine samo sopstvena tranzicija već i najavljena tenderska prodaja IMT-a. Rok za prijavljivanje kupaca za ovu fabriku produžen je do kraja meseca. Niko ne želi da govori o budućem vlasniku, ali postoji bojazan da će novi vlasnik možda imati neke druge ambicije, jer zemljište u Novom Beogradu gde se nalazi  IMT je i najskuplji poslovni kvadrat na celom Balkanu. Ako se promeni koncepcija poslovanja glavnog kupca motora, to će sigurno imati direktne posledice i po IMR.

Ova fabrika nema konkurencije u okolnim zemljama, ali je zato svima opominjući primer iz Bugarske gde je novi vlasnik tamošnje fabrike traktora vrlo brzo preorijentisao proizvodnju. Najveći „nedostatak” ove fabrike je činjenica da se nalazila na samo dva i po kilometra od centra Sofije. Traktori su ustupili mesto šoping centrima i otišli u istoriju.