Arheološka dostignuća u 2011

Metalurški kompleks, koji ima bezmalo četristo godina, klešta za utiskivanje visećih pečata, prvi put pronađena na teritoriji Rusije – ovim i drugim jedinstvenim pronalascima ruske arheologe je obradovala sezone 2011. godine. Naučnici su ubeđeni: arefakti koji su izvučeni iz zemlje, a omogućavaju shvatanje toga kako se razvijao život na ruskoj teritoriji u drevna vremena, nisu važni samo za stručnjake.

Ove godine je obavljeno oko četrdset većih arheoloških ekspedicija. Naučnike su tradicionalno zanimali antika i srednjovekovlje, istakao je direktor Instituta za arheologiju RAN Nikolaj Makarov.

Iako su to periodi za koje postoje dokumenta, danas smo sve više svesni važnosti materijalnih spomenika za shvatanje istorijskog procesa u ovom segmentu poznog starog i srednjeg veka. Bez arheologije danas ih je nemoguće shvatiti.

U nalazištima Fanagorije – najvećeg spomenika antike na teritoriji Krasnodarske pokrajine na jugu Rusije – učestvovao je čak i premijer Vladimir Putin. Zaronivši u podvodno nalazište na dnu mora on je izvadio drevnu amforu – jednu od onih koje su otkrivene kod temelja antičke luke.

A nedaleko od grada Suzdalja arheolozi su naišli na drevno groblje. Po rečima stručnjaka „to je prvi nadgrobni nasip za poslednjih 160 godina, koji je uspešno raščišćen“, pošto od drevnih grobova nije ostalo praktično ništa. U nadgrobnom nasipu su pronađene inkrustrirane ratne sekire – paradno oružje pripadnika kneževe družine iz 11. veka. Ovakvih je na teritoriji Rusije, Skandinavije i Baltičkog regiona pronađeno najviše desetak. Tako da je pronalazak vrlo redak. Ima i drugih srećnih pronađenih predmeta, kaže Nikolaj Makarov.

To su takozvani krstovi s grubim prikazom raspeća – prva generacija ruskih hrišćanskih spomenika starine. Oni su se pojavili krajem 10. veka. Korišćeni su u 11. veku. To je sam početak hrišćanizacije Rusije. Na severoistoku Rusije je pronađeno svega osam takvih krstova. Našu kolekciju dopunila su još dva pronađena predmeta. To su dragocene crtice iz hrišćanske kulture 11. veka.

A prilikom raskopavanja u Novgorodu, koji stručnjaci s pravom nazivaju arheološkim čudom sveta pronađena je ne prosto retka, već univerzalna stvar. To je bulotirijum – instrument u vidu gvozdenih klešta za utiskivanje olovnih pečata, kaže arheolog, dopisni član RAN Pjotr Gajdukov.

Rusija je mnogo toga preuzela od Vizantije, između ostalog, praksu potvrđivanja dokumenata visećim metalnim pečatima. ...Ovakvih pečata iz 11-15. veka je poznato već preko 600. Međutim, nikad nije pronađen instrument, kojim su se ovi pečati izrađivali. I sad možemo da zamislimo kako se to radilo u Rusiji u 14. veku.

Po rečima naučnika, „to je najsenzacionalniji pronalazak Velikog Novgoroda u ovoj sezoni i jedan od istaknutih pronalazaka ruske i svetske arheologije“. Uostalom, postoji još jedan umetnički predmet koji stručnjake čini posebno ponosnima. Prilikom iskopavanja u Novo-Jerusalimskom manastiru, nedaleko od Moskve pronađen je metalurški kompleks. U njemu su se za vreme života osnivača obitelji patrijarha Nikona (17. vek) lila zvona. On predstavlja peć za cigle ukopanu u zemlju i specijalnu okruglu konstrukciju za oblik zvona. U Evropi ima sličnih uzoraka, ali je u Rusiji ovakav objekat pronađen prvi put i bezuslovno predstavlja ogromnu vrednost.