Hajka na Putina ili čudovišna moć medija

Da li ste videli da pingvini šetaju po libijskoj pustinji? Niste? Nije ni važno, spretni animatori će vam za tili čas dokazati da je to moguće. A kad svojim očima vidite sliku na televiziji ili internetu, nema te sile koja će vas ubediti da te ptice, ipak, više vole sneg nego pesak. I to jako dobro znaju majstori nove stvarnosti koji su do savršenstva doveli falsifikovanje kako bi postigli svoj, „viši” cilj.

Setimo se samo snimka osvajanja Gadafijeve rezidencije koji su Al džazira i Al arabija emitovale nekoliko dana pre nego što su joj se ustanici uopšte približili. Istog dana „novu vlast” je priznalo 12 država, a ustanici su jurnuli novom snagom i za nekoliko dana stvarno obavili posao. Falsifikatori su, kad je posao obavljen, izjavili da su „zauzimanje rezidencije” snimili mnogo ranije u Kataru.

Nije, naravno, tema ovog komentara Gadafi. On je već davna prošlost. Tema je činjenica da se iste metode i dalje, sve bezobzirnije i uspešnije koriste.

Najnovija meta majstora virtuelne stvarnosti je Vladimir Putin. Iako su ga donedavno zapadni mediji proglašavali i za najuticajniju ličnost godine, dovoljno je bilo da poveruju da se ugled i rejting premijera Rusije kruni, i u pokret je puštena oprobana mašinerija čiji je cilj, naravno, da potpomogne proces. Počela je prava hajka na Putina. Najpre je Si-En-En u programu „Global eksčejndž”, govoreći o kongresu Jedinstvene Rusije (JR) na kome je Putin jednoglasno, uz ovacije, kandidovan za predsednika, umesto pravog, emitovao snimak iz sportske dvorane „Olimpijski” sa zvižducima, uz komentar da su Putinu zviždali članovi njegove partije.

Naravno da na kongresu JR zvižduka nije bilo i, naravno, da su dopisnici Si-En-Ena, kojih je u Moskvi najmanje tuce, to znali, ali su znali i da će njihov snimak biti preuzet i da će se širiti po internetu. Posle toga su se mirno izvinili, izjavivši da su, „slučajno” zamenili snimke.

Samo nešto kasnije zapadni mediji će opet napraviti „grešku”, posle nedavnih protesta na jednom moskovskom trgu, televizija Foks njuz svoj komentar ilustruje snimcima iz Atine na kojima se vidi kako policija tuče demonstrante, a oni lome i pale sve pred sobom. I taj snimak je obišao svet, i zbog njega su se izvinili, ali cilj je postignut – malo će se ko od gledalaca zamisliti nad tim što Moskovljani protestuju pod palmama, u kratkim rukavima – u decembru.

Sve to, naravno, prate tekstovi u pisanim medijima u kojima se tvrdi da „Putin više nije onaj isti”, da mu rejting dramatično pada... Preko interneta se ljudi pozivaju da brane apstraktnu slobodu od apstraktne diktature, a u oktobru, mnogo pre parlamentarnih izbora (održanih 4. decembra) u Americi je na internetu registrovan sajt „bela traka” protiv krađe glasova. Kad su izbori završeni, pre nego što su se znali rezultati, i pre nego što su svoje izveštaje objavili strani posmatrači, Hilari Klinton je izrazila zabrinutost zbog„pokradenih glasova”. Na internetu se pojavljuje hiljade „dokaza” o falsifikatima koji, i kad bi svi bili uvaženi, to tvrde čak i najokoreliji opozicioni mediji i analitičari, ne bi uticali na rezultate izbora.

Ali cilj je i tu postignut – osećaj da su prevareni uvlači se ljudima u podsvest. Desetine hiljada demonstranata na ulicama logična su posledica tog delovanja, a pojava belih traka na reverima, otporaška pesnica... govore o organizaciji i više nego što bi organizatori želeli.

Naravno, svima koji znaju mentalitet ruskog naroda i odnos prema Americi, jasno je da nikakva Hilari Klinton ne može da izvede narod na ulice kao i da nikakve revolucije u Rusiji neće i ne može biti. Toga se jednako boje i vlast i opozicija. Ali i Putin.

Sve ovo samo su ilustracije koje dokazuju moć medija. Strašnu. Orvelovsku. Svojevremeno je Orson Vels toliko uplašio čitav svet svojom radio dramom „rat svetova”, da nikome više nije palo na pamet ni da pokuša da se poigra na isti način. Danas, novi majstori virtuelne stvarnosti ne samo da dodeljuju lažne Nobelove nagrade, već (nekažnjeno) plaše svet, počinju i završavaju ratove. Može li danas neko da garantuje da se sutra na internetu neće pojaviti falsifikovani snimak da je ruska atomska raketa poletela prema Americi (ili obrnuto). A šta će onda biti, bolje da i ne nagađamo...

Novinarka, dopisnik iz Moskve

Ljubinka Milinčić