„Još ne boli jako, ali krv je potekla“

Saopštenja sa obala Baltike koje dolaze do medija prvih dana nove godine nisu ništa posebno nova. Evo jednog. Ministarstvo odbrane Estonije je pripremilo nacrt zakona o priznavanju bivših legionara vojske Vafen SS za borce za slobodu. A evo i drugog saopštenja. Šef vojnog resora Litvanije Rasa Juknavičene je za vreme svoje posete SAD položila cveće kraj spomenika sahranjenog generala Povilasa Plehavičusa, koji se borio na strani hitlerovih okupatora protiv poljskih partizana.

U to da se krvavih „zasluga“ bivših hitlerovskih pomagača u Litvaniji i ne samo tamo danas sećaju ne treba sumnjati. Tako je estonski kolega gospođe Juknavičene – Mart Lar odao poštu bivšim esesovcima i svojim sunarodnicima. Kako smatra nemački Di Tagecajtung, pri pretresu u parlamentu zakona koji je on inicirao u martu mesecu većina glasova će biti na njegovoj strani. Estonski premijer Andrus Ansip je nedavno je izjavio da estonske legije ne spadaju pod odluke Nirnberškog tribunala.

Ali takvo prepisivanje istorije ne može da izbaci iz svesti mnogih Estonaca koji nisu otrovani nacističkom ideologijom, a takođe većine stanovnika Evrope koji su preživeli užase nacizma sećanje na mnoge mračne „zasluge“ bivših esesovaca. Ruska ambasada u Talinu je nazvala još jedan pokušaj da se opravdaju nacistički zločinci „mračnjaštvom“. Šef frakcije „zelenih“ u Evroparlamentu Rebeka Harms je izjavila da je nedopustiva falsifikacija istorije i heroizacija nacista, da su nespojivi sa „opštim vrednostima“.

Potpredsednik ruske Akademije geopolitičkih problema Vladimir Anohin vidi nekoliko razloga procesa heroizacije nacista u Pribaltici i nekim evropskim zemljama:

„Pre svega ovde je kompleksa niže vrednosti pribaltičkih zemalja. I taj kompleks traži izlaz i u ovom slučaju demonstrira da su bili nezavisni upravo pod fašističkom petom. Ali istorijski proces pokazuje da je sovjetska vojska došla tek posle utvrđenja sovjetske vlasti. A to se naravno ne prihvata.“

Neki političari, po mišljenju eksperta, ne bi imali ništa protiv da radikalizuju atmosferu povratkom žestokih metoda rukovođenja za vreme krize 30-ih godina.“

„Neonacizam je u procvatu po čitavoj Evropi“, - rezimirala je nedavno srbska „Politika“.

Šef Komiteta za međunarodne poslove Saveta Federacije Rusije Mihail Margelov nije sklon da dramatizuje situaciju. Istovremeno, on je povodom krvavog terorističkog akta u Novreškoj učinjenog od strane neonacista Brejvika rekao, „još ne boli jako, ali krv je potekla“.