Tužne lekcije Domodedova

U Rusiji se održava pomen žrtvama terorističkog akta na moskovskom aerodromu Domodedovo. 24. januara 2011. godine eksplozija na međunarodnom terminalu aerodroma je usmrtila 37 ljudi, više od stotinu je ranjeno. Tužni datum je povod da eksperti govore o lekcijama moskovske tragedije.

Pre tačno godinu dana terorista samoubica sa pojasom šahida je u ljudskoj gužvi na međunarodnom terminalu Domodedova aktivirao eksplozivnu napravu. Jačina bombe začinjene gelerima i drugim sitnim metalnim predmetima je bila oko 7 kg. trotila. 37 osoba je poginulo, više od 120 je hospitalizovano.

Istraga je utvrdila da je terorista  bio rodom iz severne kavkaske republike Ingušetije Magomed Jevlojev. Za učešće u pripremi ovog terorističkog napada su uhapšeni njegov brat Ahmed, a takođe braća Islam i Ilez Jandijevi. Oni su sačekali Magomeda u Moskvi, a zatim ga dovezli do aerodroma. Osim toga sud je izdao nalog za hapšenje vođe terorista na Severnom Kavkazu Dokua Umarova, koji je preuzeo odgovornost za pripremu terorističkog napada. Za još dvojicom saučesnika zločina – Zaurbekom Amrijevom i Rustamom Altemirovom su raspisane međunarodne poternice. U septembru 2011.godine se saznalo da ih je neidentifikovano lice ubilo iz pištolja u Istanbulu.

Teroristički napad je svedočio o značajnim propustima u sistemu bezbednosti ruskih aerodroma. Ispostavilo se da je terorista prošao u čekaonicu kroz sporedni ulaz. Mimoišao je detektor metala koji nije funkcionisao, kao i saradnike obezbeđenja aerodroma. Prvi koraci ruskih vlasti su bili posvećeni ispravljanju propusta u sistemu bezbednosti. Danas možemo reći da se situacija kardinalno promenila, rekao je za Glas Rusije predsednik Udruženja veterana antiterorističke službe „Alfa“ Sergej Gončarov.

„Vlasti, bezbednosne strukture i specijalne službe su izmenile prilaz ovom problemu. Najvažnije je to da vlasti priznaju da je bezbednost na aerodromima dužnost države, a ne privatnih bezbednosnih struktura. Na prijemu bagaža je radila jedna struktura, pre ulaska u avion putnike je pretresala druga – to se ne sme dozvoliti. Sada postoji jedinstveni sistem bezbednosti. Svi naši aerodromi su tehnički preuređeni. To je prvo. Drugo – nema nijedne zone do koje čovek može stići nezapažen. I treće – u metrou i na aerodromima radi nova kinološka služba u potrazi za eksplozivnim napravama.“

Bomba u Domodedovu nije tragedija samo za Ruse. Među žrtvama su državljani Nemačke, Austrije, Ukrajine, Britanije. Od početka 21. veka lideri vodećih država su više puta naglašavali da je terorizam međunarodna pojava. Povoda za takve izjave je više nego dovoljno: podmetnute bombe u stambenim zgradama u ruskim gradovima i teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku, napadi u londonskom, madridskom i moskovskom metrou. Teško je da se samo jedna zemlja bori protiv terorizma, govori ruski politikolog Rustem Vahitov:

„Terorističke organizacije su se odavno pretvorile u globalnu mrežu. Nacionalne države ne mogu da se bore sa tom pojavom a da se ne ujedine – sličnost pobeđuje sličnost. Pa ipak ujedinjenje raznih zemalja krije opasnost – živimo u svetu veoma oštre geopolitičke konkurencije.“

Ekspert kaže da neke zemlje koje su objavile rat međunarodnom terorizmu istovremeno ga pomažu. Jer teroristi su njihov adut u geopolitičkoj borbi. Politikolog ukazuje kao primer na lojalnost SAD i Velike Britanije u odnosu na određene grupacije na Kavkazu koje dan danas nisu svrstane u terorističke organizacije. Dok ti „dvojni standardi“ ne budu prevladani, o potpunoj pobedi nad terorom, na žalost, ne možemo govoriti.