Kandidati za ispadanje

Predsedničkih kandidata postaje manje. Što se više bliži 4. mart, dan glasanja na predsedničkim izborima, strasti se sve više usijavaju.

Iz predizborne trke već su ispala tri samostalna kandidata – oni nisu sakupili dovoljan broj potpisa i nisu predstavili CIK-u neophodna dokumenta. Sada spisak pretendenata na najvišu državnu dužnost Rusije može da postane još kraći. Dmitrij Mezencev ima, kako se ispostavilo, manje od neophodnih 2 miliona potpisa. Što se tiče Grigorija Javlinskog, sekretar CIK Nikolaj Kokin saopštio je na brifingu u utorak da je u datom trenutku, uzimajući u obzir nastavak provere druge selektivne grupe lista koje je predao Javlinski, otrkiveno oko 24% nevažećih potpisa. Takav broj nevažećih potpisa pruža osnovu da se odbije njegova registracija, izjavio je Kokin. Po njegovim rečima, završetak provere na osnovu druge selekcije očekuje se u utorak uveče, a potpisivanje protokola po zavšetku provere biće obavljeno ili u toku tekućeg dana ili u sredu.

Od samostalnih kandidata svoju kandidaturu u CIK-u može da registruje za sada samo biznismen milijarder Mihail Prohorov. On je već istupio sa ekstravagantnim pozivom drugim kandidatima – Genadiju Zjuganovu, Vlaidmiru Žirinovskom i Sergeju Mironovu – da iskoriste svoj uticaj u Kremlju da ne dopuste da Grigorij Javlinski bude izbačen iz predizborne trke. Da istaknemo da je svoju predizbornu kampanju najbogatiji i najviši kandidat za predsednika pokrenuo ne čekajući zvaničnu registraciju. Očigledno, Mihail Prohorov je došao u politiku ozbiljno i zadugo, govore eksperti.

Prema podacima Fonda za proučavanje javnog mnjenja, nesumnjivi lider predsedničke trke je Vladimir Putin. Z anjega je spremno da glasa 45% anketiranih, za Zjuganova 11%, za Žirinovskog 10%. Četvrto mesto dele Mironov i Prohorov sa 3%, Javlinski ima 1%. Na taj način raspored predsedničke kampanje u mnogome liči na nedavnu parlamentarnu i Genadij Zjuganov će naravno biti glavni suparnik Vladimira Putina na izborima.

Leonid Poljakov, profesor Visoke škole ekonomije, ističe da je intriga upravo u tome da li će biti drugog kruga. Opozicija računa upravo na to, smatra politikolog.

Glavni konkurent Vladimira Putina je, ako se tako može reći, antiPutin. Tačnije sistematska opozicija planira da primeni istu strategiju kao i na izborima za Dumu: da pozove građane da glasaju za bilo kog kandidata osim Putina. Tako kako su oni nedavno pozivali da se glasa za bilo koga osim Jedinstvene Rusije. Ali ako se za građane ovaj poziv ispostavi neaktualnim, Putin treba da pobedi u prvom krugu.

Kako smatraju eksperti, na rast rejtinga Vladimira Putina uticala je, pored ostalog, otvorena polemika premijera u štampi, koja je deo njegovog predizbornog programa. Politikolozi skreću pažnju da novi format komunikacije – preko članaka u štampi – građanima očigledno imponuje.