Generalni remont Kremlja

Moskovski Kremlj je jedinstven nacionalni muzej i istovremeno rezidencija centralne vlasti Rusije. Koja od ovih funkcija je važnija za zemlju, za društvo, za Moskovljane? O ovome se sad vode diskusije i izražavaju se najrazličitija mišljenja.

Na primer, povodom 14. zgrade Kremlja – velikog administrativnog zdanja u kojem se od prošle godine obavlja ozbiljan generalni remont. Da li će se ovamo vratiti radnici administracije predsednika ili će za njih biti pronađena savremenija i udobnija zgrada koja odgovara današnjim radnim potrebama?

Uostalom, ako se ranije strukture i službe i vrate u obnovljenu 14.zgradu, očigledno je da to neće biti zadugo, pošto u skladu s usvojenim planom proširenja Moskve nizu državnih ustanova, uključujući i administraciju predsednika, predstoji preseljenje u Podmoskovlje. Dakle, šta će onda biti u 14. zgradi? Zar će zaista biti savremeni poslovni prostor, na koji već pretenduju bogati kupci?

Uostalom, pretendenti već postoje – i to ne samo za odvojenu zgradu u Kremlju, nego i za ceo Kremlj. To je takozvani fond „Kneževski“ na čelu s Valerijem Kubarjovom. Poštovani gospodin je, po svojoj sopstvenoj verziji, potomak Rjurikoviča, odnosno prve vladarske dinastije u Rusiji. Iako je po zaključku genealoga i po oceni Ruskog plemićkog sabranja on jednostavno samozvanac. Nastupajući u ime „svih Rjurikoviča“ Valerije Kubarjov i dalje gleda na prostor Kremlja kao svoju sopstvenu istorijsku očevinu, čak i bez obzira na to što je već izgubio na sudu. U intervjuu za „Glas Rusije“ Kubarjov je bio optimističan kao i svaki čovek, koji blago rečeno, nije sklon refleksiji:

Apsolutno smo sigurni u pobedu. Ne želimo da se svađamo s vlašću i nadamo se dogovoru o korišćenju objekata u Kremlju. Evo, vidite: Granovitu palatu u Kremlju Rjurikovič je sagradio konkretno za okupljanje bojara i knezova. U XVI veku tamo je održana sednica državne skupštine. A mi ponovo formiramo Skupštinu knezova. Zašto da se tamo ne okupimo? To su naši preci sagradili specijalno kako bi ruska aristokratija mogla tamo da se okupi i da učestvuje u državnom životu. Želimo da se nalazimo u centru Rusije zato što smo mi to podigli i ako nas nema, srce je mrtvo.

Ako se ozbiljno govori mnogo razumnija ideja je proširenje Kremlja u „muzejskom“ smislu. Nju je izneo ministar kulture RF Aleksandar Avdejev, direktno predloživši da se u istoj ovoj 14. zgradi otvori muzej. Predlog nije neosnovan. Muzeju-nacionalnom parku „Moskovski Kremlj“ veoma nedostaje prostor, potreban je depozitarijum o čemu je više puta govorila direktorka Muzeja Moskovskog Kremlja Jelena Gagarina:

Naš osnovni i glavni zadatak je da oslobodimo spomenike Kremlja od njima nesvojstvenih funkcija. Da odnesemo odavde sve ostave, sve radionice za restauraciju, sve kancelarije koje se i dalje nalaze ovde, da ih izmestimo van zidina Kremlja.Međutim, najradikalniji predlog potiče od poznatog galeriste Marata Gelmana. Po njegovom mišljenju apsolutno ceo Kremlj treba pretvoriti u istorijski muzej, drugim rečima – „glavno istorijsko mesto Rusije treba pretvoriti u zaista istorijsko“. I, uzgred rečeno, Gelman ima mnogo pristalica. Među njima je, na primer, koordinator pokreta „Arhitektonski nadzor“ Konstantin Mihajlov, između ostalog, član Društvene komore RF. On smatra da Kremlj treba da predstavlja javni prostor, odnosno otvorenu teritoriju. Međutim, spomenici Kremlja za slobodno posećivanje treba da se otvaraju vrlo oprezno kako ne bi bila narušena praktično idealna očuvanost ovog istaknutog istorijsko-kulturnog kompleksa.