Aleksandar Sokurov: Zlo ima ljudsku prirodu

Rusko prikazivanje pobednika Venecijanskog festivala – filma Faust režisera Aleksandra Sokurova, započelo je premijerom u Sankt-Peterburgu 26. januara. Narednog dana film je bio prikazan u Moskvi i drugim gradovima Rusije.

U Peterburgu autori filma odabrali su simbolično mesto za premijeru – salu filharmonije, gde se dešavalo mnogo zaista istorijskih događaja ne samo u oblasti muzike, već i u oblasti kulture uopšte. Tako je prikazivanje Fausta, po zamisli autora, trebalo da postane događaj od opšte kulturne važnosti. Između ostalog, i sam lik Fausta pripada čitavoj svetskoj kulturi, on figurira kao mitski lik u čitavoj Evropi. Pa i književni lik Faust nije postao samo u Nemačkoj, već i u Engleskoj i Rusiji, pri tome upravo u Peterburgu. Ovde je nemački pisac Fridrih Maksimilijan Klinger, koji je pao u nemilost u svojoj domovini, 1791. godine napisao roman Život Fausta – 40 godina pre nego njegov drug Gete.

Za Getea bio je važan problem koji je u to doba zanimao evropsku svest: da li postoji snaga veća od čoveka koaj predstavlja izvor zla? – razmišlja Aleksandar Sokurov. Za nas je bilo važno da pokažemo drugo. Izvor zla je u samom čoveku, zato si junaci prethodnih mojih filmova koji čine tetralogiju – Lenjin, Hitler, japanski car Hirohito – stoje u istom redu sa Faustom – tvrdi režiser.

Sve ih objedinjuje ljudska priroda. I zbog toga rezultati delatnosti ovih ljudi isto toliko suopasni i žrtveni. Zato što niko ne može da nanese čoveku teži udarac nego čovek sam – ni stihija, ni zver. Zamislite samo kako bi bilo jednostavno obračunati se sa zlom, kada ono ne bi imalo ljudsko poreklo, kada bi ono kao virus bilo doneto iz kosmosa. Mi bismo ga brzo otkrili i istrebili. Samo zato što zlo ima ljudsku prirodu imamo tako mnogo problema, ubeđen je Aleksandar Sokurov.

Za mene je posle istraživanja četiri sudbine pre svega važno da ne ponovimo prethodne greške, da ne kažemo: 21. vek je isti kao i 20. vek, pošto svi odgovori koje je dao prošli vek ispostavili su se netačni. Ali Gete je sve to predvideo, on je postavio ova pitanja i predupredio je netačne odgovore, smatra Aleksandar Sokurov.

Sada će gledalac morati da se potrudi da nađe ispravne odgovore: jer nisu uzalud na Venecijanskom festivalu istakli da film Sokurova zauvek menja svakog ko ga pogleda. Prikazivanje „filozofske freske“ Sokurova, započeto u inostranstvu, ispostavilo se uspešno – u Italiji, posebno u Nemačkoj. Jer film je snimljen na maternjem jeziku Getea, mnogohromni filmski pejzaži kao da su izrasli iz slikastva nemačkih romantičara, a likovi kao da su sišli sa portreta Direta i Kranaha.

U Rusiji se Faust takođe prikazuje na nemačkom mada sa ruskom nadsinhronizacijom, koju čita sam Aleksandar Sokurov.