Tata rekao – učite srbski

Moskovska pravoslavna gimnazija Ikone Majke Božje Znamenje u svoje vreme bila je prva srednjoškolska ustanova u Rusiji, gde su vaspitanici dobili mogućnost da uče srbski jezik i istoriju. Ove predmete poznati slavista i prevodilac Iljja Čislov predaje već 17 godina – i na zidovima u hodnicima gimnazije mogu se videti, na primer, fotografije Patrijarha Srbskog Pavla u društvu učenika Iljje Čislova.

Glavni strani jezik u gimnaziji je engleski, a počev od 5. razreda može da se odabere grčki i srbski.

Deca uče srbski do kraja školovanja, ali naravno ne u velikom obimu. Treba imati u vidu da je to ipak drugi strani jezik. Njegovo mesto je skromno, ali počasno, govori nastavnik Iljja Čislov.

U petom razredu učenik sam svesno bira ili ga usmeravaju roditelji?

I sam, i roditelji, sve se dešava, govori Iljja Čislov. Ponekada i pedagozi izražavaju svoje želje, ako vide kod učenika sposobnost. Zatim postoji porodična tradicija. Pravoslavna škola se time razlikuje od obične što ovde ponekada ima po petoro dece iz jedne porodice – i svih petoro, na primer, uči srbski. Ili, naprotiv, da bude u porodici i jedan i drugi jezik.

Po kojim programima se vrši obuka?

Programe je utvrdio filološki fakultet Beogradskog univerziteta i Društvo srbsko-ruskog prijateljstva. Između ostalog, prvih godina zajedno sa mnom ispitivao je i moj prijatelj, veliki rusista u bivšoj Jugoslaviji, profesor Radmilo Marojević.

Osnovni akcenat se stavlja na pravoslavne tradicije?

Može se reći i tako, zato što čitava naša istorija i kultura ne postoji bez pravoslavlja. O tome je odlično govorio Svetitelj Nikolaj Srbski da istorija Srbije započinje od vremena Save i Nemanje. U izvesnoj meri to je metafora, a sa druge strane u tim rečima je dubok ontološki smisao.

Zanimljivo je čuti kakav je izbor didaktičkih materiajla, književnih dela. Da li je to Miloš Crnjanski ili...

Ili Ivo Andrić? Naravno, Crnjanski, zato što on ima knjigu Sveti Sava, zato što je Crnjanski uvek voleo Svetu Rusiju. A Ivo Andrić, bez obzira na veliki talenat, bio je izbačen iz slovenskog koloseka. Mada njegove tekstove takođe učimo. Ali, naravno, naš glavni autoritet je Svetitelj Nikolaj Srbski, kad već govorimo o najnovijoj istoriji srpske književnosti. Ako je reč o književnosti ranijeg perioda, prolazimo i Branislava Nušića, ali u prvom redu najvećeg srbskog pesnika Jovana Dučića.

Učenici Iljje Čislova, Fjodor, Mihail, Jelisej sada idu u peti razred. Oni su počeli da uče srbski tek pre pola godine:

Jednom su moj tata i stariji brat putovali u Evropu i usput su se upoznali sa Srbima kojima se pokvario auto – govori Mihail. A okolo samo njive, ni jednog sela. Moj tata je pomogao Srbima, i oni su mu se tako dopali da kada se vratio kući rekao je meni i bratu – rešio sam, učićete srbski. Nama se sviđa.

Srbski mada je i srodan, prilično je težak, priznaje Fjodor.

Najteže nam idem gramatika i fonetika, lakše je pamtiti reči, a ove dve komponente nas teraju da se znojimo. Još posebni akcenti, ne kao kod nas u ruskom.

Sada deca uče drevnu istoriju Srbije, ali njihov nastavnik Iljja Čislov rado govori i o savremenim problemima Balkanskog regiona. Dešava se, poredimo političko stanje u Rusiji i Srbiji. Sva ova znanja mogu da nam koriste u životu, govori Jelesej.

Verovatno će ovaj jezik koristiti zato što nam je srbski narod blizak po krvi, veri, prijateljski je i dobro nas razume. Možda ćemo uspeti da jednom odemo tamo, da vidimo kako ljudi žive. I kako bismo znali njihovu kulturu, shvatili ih, treba da saznajemo mnogo novog.