Ujedinitelji

Mislim da su mnogi od vas već čuli za formiranje nekog analitičkog centra nazvanog Evropski savet za međunarodne odnose, koji se sastoji pretežno od bivših.Bivših predsednika, bivših ministara, bivših diplomata pa čak i bivših muzičara kao što je Brajan Ino. Glavni zadatak organizacije, po rečima njinih tvoraca, predstavlja "zbijanje redova evropskog društva i formiranje aktivnije i jedinstvene spoljnopolitičke linije Evrope". Ova struktura stvorena je pod brižnim okriljem poznatog finansijera Džordža Sorosa. Kažu, politički mecena je učinio velikodušni poklon Evropi zbog krajenjeg nezadovoljstva spoljnom politikom SAD.
Ipak, odabir kadrova za tu novu političku formaciju – a među njima su takvi poslenici kao što je bivši ministar inostranih poslova Nemačke Joška Fišer, direktor MMF-a Dominik Stros-Kan i specijalni predstavnik UN Marti Ahtisari, ukazuje verovatnije na nezadovoljstvo sasvim drugom političkom snagom – Rusijom.
Oko čega se sa Moskvom nisu dogovorili Ahtisari i Stros-Kan jasno je. Prvom nisu dozvolili da podeli Srbiju po svojoj volji, lišivši ga samim tim Nobelove nagrade za mir. Ali nema veze, članovi Nobelovog komiteta se nisu zbunili – nagradu su uručili jednom od ideologa bombardovanja Jugoslavije. Što se tiče Stros-Kana, Rusija ga je naterala da dobro iznervira, neočekivano kandidovavši na dužnost direktora MMF-a alternativnog kandidata.
Sa Joškom Fišerom je sve komplikovanije. Moguće da se odgovor krije u njegovoj biografiji, — ovaj bivši markista je dao najbolje godine borbi za leve ideje, koje su se istina svodile na bacanje kamenica na policiju. Revolucionarna delatnost sprečila ga je da stekne visoko obrazovanje, ali je razvila njegov ukus za politiku. I kada se politička moda promenila, Fišer se od crvenih radikala prekvalifikovao u zelene pacifiste. Između ostalog, pacifistički ogrtač on je zbacio isto tako lako kada se postavilo pitanje bombardovanja Srbije. Zbog još jedne promene ideala neko od bivših saveznika bacio je na njega paketić sa bojom.  Crvenom. I sada je Joška Fišer osetio dah nove političke mode – preporoda hladnog rata.
On opet ima šta da kaže. "Danas Kremlj uspostavlja pravila igre u odnosima EU i Rusije i pri tome sve češće krši pravila igre" – citiraju agencije bivšeg ministra inostranih poslova Nemačke. Misao dopunjava jedan od njegovih saradnika iz nove organizacije, njen izvršni direktor Mark Leonard: "Snaga Rusije je varljiva: unutrašnji bruto proizvod zemalja EU je 15 puta veći od unutrašnjeg bruto proizvoda Rusije, vojni budžet je 7 puta veći od ruskog, i ukupni broj stanovništva je tri puta veći. Ako evropskim državama pođe za rukom da se dogovore o zajedničkoj strategiji, one će shvatiti koliko su zaista jake". U principu, ideja je jasna – sabiti evropske redove igrajući na kartu nekih njenih istorijskih strahovanja.
Ipak, gospoda su izgleda preterala. U svojoj prvoj analizi oni su uspeli u najboljim komunističkim tradicijama da podele evropske države po stepenu podobnosti u borbi protiv Moskve. Na kraju smo dobili 5 grupa: trojanski konji, strateški partneri, prijateljski pragmatičari, hladni pragmatičari i novi borci hladnog rata.
Konjsku grupu čine Grčka i Kipar, koji, kako se ispostavlja, otvoreno brane ruske interese u okviru EU. Strateški partneri, a među njima su Nemačka, Francuska, Italija i Španija, takođe nisu preterano pouzdani – dozvoljavaju sebi da formiraju sa Rusijom "posebne bilateralne odnose" koji često protivreče opštim ciljevima EU. U sredini su se našle evropske zemlje podeljene na dve grupe po tome koliko ekonomski interesi odnose prevagu nad željom da se kitikuje Moskva. Spisak zaokružuju barci antiruskog fronta kao što su Poljska i Litvanija. Zanimljivo je to što se Velika Britanija, sa svom svojom špijunskom manijom našla u grupi hladnih pragmatičara.
A sada o tome zašto je ova priča zainteresovala mene kao čoveka koji se bavi prvenstveno balkanskim regionom. "Kosovo je test za evropsku spoljnu politiku. Dok Rusija bude mislila da mi nismo jedinstveni po tom pitanju, ona će nastavljati da igra sa nama mačke i miša". Ova izjava Joške Fišera je jasno označila prvu liniju fronta u ideološkom ratu koji su pokrenula gospoda. I odmah postaje jasno zašto su se Grčka i Kipar našli na crnoj listi. Postoje ozbiljne opaske da i vodeće evropske zemlje mogu da izdaju „slobodoljubivi narod Kosova“ u korist svojih posebnih odnosa sa Moskvom. Jasno je i to da postoji ozbiljna narudžbina da se  evropski redovi zbiju upravo oko kosovskog pitanja.
Vodi se ozbiljna borba, uz korišćenje zabranjenih zahvata, kao što je izbacivanje dezinformacija u štampu. Tako je prišniski list "Zeri" ovih dana objavio da je EU donela konačno rešenje o završetku pregovora Beograda i Prištine 10. decembra, a Balkanska istraživačka mreža saopštava da se zemlje EU spremaju da priznaju nezavisnost Kosova u drugoj polovini 2008.
Jedino na šta su novi ujedinitelji Evrope zaboravili je pravna strana pitanja. Čak i ako im pođe za rukom da nagovore sve evropske zemlje da se družno založe za nezavisnost Kosova, sve jedno bez nove rezolucije UN ta odluka će biti nezakonita. A u SB ove organizacije evropljani ne igraju ključne uloge, ni zajedno ni pojedinačno. I nemaju šta da suprotstave Rusiji osim vojnog budžeta, koji je čak 7 puta veći od ruskog. Ali to će biti već sasvim druga priča.