Sergej Mironov

Najveće dosadašnje dostignuće u karijeri Sergeja Mironova je dužnost predsednika Saveta Federacije – predsednika gornjeg doma ruskog parlamenta od 2001. do 2011. godine. Mironov je trenutno na čelu frakcije partije „Pravedna Rusija“ u donjem domu parlamenta. Na izborima u decembru 2011. godine njegova stranka je po zvaničnim podacima osvojila 13,24% glasova birača.

Sergej Mironov je rođen 14. februara 1953. godine u gradu Puškinu nedaleko od Lenjingrada (danas Sankt-Peterburg) u porodici vojnog lica. Do 1971. godine je pohađao tehničku srednju školu, potom je bio na redovnoj službi u vazdušno-desantnim jedinicama. Kasnije je javno izjavio: „Sve što danas imam u životu dugujem vojsci. U suštini VDJ su bile glavni startni poligon koji mi je pomogao da odlučim šta hoću u životu.“

1980. godine Mironov je završio Lenjingradski rudarski fakultet, kasnije je stekao još 4 fakultetske diplome, između ostalog na pravnom i filosofskom fakultetu.

Radio je kao inženjer-geofizičar u Rusiji, a od 1986. do 1991. godine – po ugovoru u Mongolskoj Narodnoj Republici.

Političku karijeru je započeo 1994. godine postavši poslanik zakonodavne skupštine Sankt-Peterburga. U junu 2001. godine izabran je kao poslanik u Savetu Federacije Rusije, a već u decembru iste godine je došao na čelo gornjeg doma ruskog parlamenta.

„Sergej Mironov je uvek bio predstavnik centralnih snaga u politici, a u Kremlju je centralizam danas vrlo moderan,“ – pisale su tada peterburške novine „Smena“.

2003. godine je postao predsednik političke „Partije života“ koja je tri godine kasnije ušla u sastav stranke „Pravedna Rusija“.

Mironov je 2004. godine učestvovao na predsedničkim izborima tvrdeći da samim tim „samo podržava reformatorski potencijal“ tadašnjeg predsednika Putina. Na izborima je dobio samo 0,76% glasova i zauzeo je poslednje mesto.

2007. godine na kongresu „Pravedne Rusije“ je usvojena politička platforma socijalizma. Mironov je tada izjavio da je „socijalizam XXI veka u stanju da da odgovor na izazove koji se nalaze pred Rusijom“. Godinu dana kasnije stranka je primljena u Socijalističku internalu sa statusom posmatrača.

Predloživši kandidaturu Dmitrija Medvedeva za dužnost predsednika na izborima 2008. godine Mironov je izjavio: „Lično mi je bilo važno to što je on jedan od najbližih saboraca Vladimira Putina.“ Mironov se dugo vremena smatrao ličnim prijateljem i saborcem Putina. Međutim, u toku poslednjih godina često je pokazivao znake nelojalnosti „tandemu“ kritikujući vladu i aktivnosti stranke „Jedinstvena Rusija“. U maju 2011. godine je odlukom poslanika zakonodavne skupštine Sankt-Peterburga opozvan iz Saveta Federacije i automatski je lišen dužnosti predsednika.

Na izborima za Državnu dumu u decembru 2011. godine Mironov je bio na čelu spiska kandidata „Pravedne Rusije“, koja je osvojila 13,24 % glasova.

Sergej Mironov je oženjen, ima odraslog sina i kćerku.

Jedan od njegovih hobija je kolekcioniranje kamenja i vrednih minerala. Voli pecanje i često peva uz gitaru u društvu prijatelja. Imajući zahteve masovnih mitinga koji su održani posle parlamentarnih izbora Sergej Mironov je izjavio da će u slučaju pobede sprovesti liberalnu političku reformu u zemlji, izvršiće amnestiju po ekonomskim i takozvanim „političkim“ predmetima, a takođe će pre roka napustiti dužnost predsednika po isteku 2 godine objavivši otvorene i poštene izbore. Politikolog Gleb Pavlovski, oštrog jezika je sadašnju etapu političke karijere Sergeja Mironova okarakterisao: „Mironov je plišani kameleon u pozitivnom smislu ove reči. Sad je poprimio boju mitinga na Bolotnoj (mitinga protesta protiv delovanja vlasti), a 2007. godine je zahtevao treći Putinov mandat i obavezao se da će promeniti Ustav. Danas ima osećaj da će se Putin srušiti i da će on sad upasti u predsedničku fotelju. Zato pokušava da pogodi mesto na koje će ona pasti.“

U trenutku izbora 4. marta 2012. godine Sergej Mironov će imati 59. godina. U njegovom predizbornoj programu stoji namera da se korupcija izjednači s državnom izdaju i da se u Rusiji vrati prelazak na „letnje“ vreme koje je ukinuto na inicijativu predsednika Medvedeva. Mironov takođe namerava da izvrši decentralizaciju vlasti, da obnovi izbore gubernatora u regionima, da obezbedi parlamentu pravo da samostalno predlaže i bira predsednika vlade, a takođe da ograniči vreme ostanka na dužnosti svakog izbornog državnog činovnika, uključujući i predsednika, na dva mandata.

U ekonomskom delu programa Mironov najavljuje kardinalnu reformu poreskog sistema. Po njegovom mišljenju, treba povećati oporezivanje najbogatijih stanovnika u zemlji. Takođe, Mironov predlaže da se uvede 20-procentni porez na izvoz kapitala iz Rusije.

Međunarodni deo programa Sergeja Mironova se praktično ne razlikuje od sadašnje spoljne politike Rusije. U njemu se postavlja cilj suprotstavljanja pokušajima nametanja Rusiji koncepcije jednopolnog sveta, sprečavanje jednostranih ili grupnih uticaja sile nekih država uz zaobilaženje OUN, sprečavanje manipulacija međunarodnim pravom u interesima „jakog“. Mogućnost vanpravnog spoljašnjeg uticaja u unutrašnje stvari svake države treba da bude u potpunosti isključena.