Svetska ekonomija dospela u zavisnost od narkotika

Promet narkotika i potcenjivanje ovog problema jedan su od uzroka globalne finansijske krize. Tako smatra šef ruske Službe za kontrolu prometa narkotika Viktor Ivanov. Tema prometa narkotika prvi put je razmatrana na Svetskom ekonomskom forumu, koji se odvijao prošle nedelje u švajcarskom Davosu.

Pojava narkopolicajca na Davoskom forumu izazvala je dosta čuđenja stalnih članova – ekonomista i finansista. Takva reakcija nije zbunila šefa ruske Službe za promet narkotika Viktora Ivanova. Po njegovim rečima, ona se lako može objasniti: eksperti iz sveta finansija ne shvataju i ne spoznaju uvek onaj uticaj koji vrši na globalnu ekonomiju proizvodnja i tranzit narkotika.

Danas, samo po zvaničnim ocenama UN, u trgovini, proizvodnji i prometu narkotika svake godine se obrne preko 500 milijardi dolara. To je samo zvanična i prilično približna suma. Po rečima Viktora Ivanova, u njoj su odraženi samo prihodi kriminalnog sveta, šteta svetskoj ekonomiji je mnogo veća.

Narkotici vrše negativan uticaj na zdravlje građana, na pitanja vezana sa javnom bezbednošću. Analiza prirode globalne krize pokazuje da je realna ekonomija žrtva i špekulativnog finansijskog mehura o kojem se mnogo govori, kao i novca od narkotika.

Viktor Ivanov povezao je krizu u zoni evra sa porastom proizvodnje narkotika u Avganistanu. Za poslednjih 10 godina potrošnja avganistanskog heroina u zemljama Evrope uvećana je skoro 10 puta, tržište latinoameričkog kokaina dva puta. To je narkooružje protiv evra, ubeđen je Viktor Ivanov.

Danas, samo po zvaničnim podacima, tržište narkotika u zemljama EU procenjuje se na sumu od preko 100 milijardi dolara. Uzimajući u ozbir promet na veliko i malo, ova cifra se uvećava do 200 milijardi. Ako se izračuna negativno delovanje na ekonomiju, šteta dostiže oko 600-700 milijardi dolara. Upravo ova suma je uporediva sa uplatama koje je izdvojila CB EU za podršku ekonomije u jeku prvog talasa krize 2009. godine.

Očigledno da je potrebno rešavati globalne finansijske probleme paralelno sa smanjenjem proizvodnje i tranzita narkotika. Rusija je već mnogo puta predlagala evropskoj zajednici i SAD plan borbe protiv avganistanske narko opasnosti. On se sastoji u uništavanju useva opojnog maka i podršci ekonomije zemlje preko razvoja infrastrukture i otvaranja radnih mesta. A dok ruski partneri razmišljaju nad tim predlogom, obimi prometa narkotika i dalje rastu. Po ocenama ruske službe za kontrolu narkotika, ove godine u Avganistanu se sakupi 1,5-2 puta više opojnog maka nego prošle.