Rusija: mesec dana do glavnih izbora

U zemlji je započela agitacija kandidata za predsedničke izbore. Sociolozi pre početka još jednom govore o tome ko zauzima kakvo mesto u predsedničkoj trci. Prema mišljenju eksperata za preostali mesec do izbora predsednika teško da će se mnogo šta promeniti.

Prošle nedelje je CIK izvršio žrebanje besplatnog TV i radio prenosa. Svaki od kandidat  je dobio po 9 časova, od kojih 4 otpada na debate.

Vladimir Putin neće lično učestvovati u debatama: dužnost šefa vlade to ne dozvoljava. Ipak premijer ima pravo da pošalje svog predstavnika. Kako se saznalo Putin je taj zadatak poverio članu Društvene komore i poznatom advokatu Anatoliju Kučereni.

Međunarodni posmatrači dolaze u zemlju. Oko 70 njih je već započelo svoj rad. Ukupno, prema podacima CIK, izbore će posmatrati 600 predstavnika Biroa za ljudska prava OEBS i zemalja ZND.

Da podsetimo da će 4. marta državljani Rusije birati predsednika. Kandidata je pet. To su premijer zemlje Vladimir Putin, lider liberal-demokrata Vladimir Žirinovskij, glavni komunista zemlje Genadij Zjuganov, rukovodilac „Pravedne Rusije“ Sergej Mironov i biznismen Mihail Prohorov. Svi kandidati su prošle nedelje aktivno upoznavali birače sa osnovama svojih predizbornih programa preko konferencija za štampu, a neki su učestvovali i u političim šou programima.

Sociolozi su pokušavali da predvide rezultate glasanja preko anketiranja javnog mnjenja. O tome je u intervjuu za „Glas Rusije“ ispričao generalni direktor Sveruskog centra za izučavanje društvenog mišljenja Valerij Fjodorov.

„Glavna tendencija je porast rejtinga Vladimira Putina. Ako su 10. decembra 42% ispitanika rekla da će ga podržati kao kandidata za predsednika, sada to kaže 52%. Rejting drugih kandidata ne raste, osim Mihaila Prohorova. Pre mesec dana ga je podržalo 2% anketiranih, danas – 4%.“

Opozicija takođe ne drema. U Rusiji se pojavila Liga birača. Stvorili su je lideri pokreta „Za poštene izbore“ koji se formirao na mitingu posle parlamentarnih izbora u decembru. Ove nedelje je Liga uputila svim kandidatima pisma sa predlogom da pošalju svoje posmatrače na izbore. Štabovi svih pretendenata su pozitivno odgovorili.

Činilo se da su vlast i opozicija našli tačke preseka – ali opozicija nije odustala od planiranog za 4. februar mitinga. I druge političke snage su odlučile da ne izostanu. Ukupno je u glavnom gradu bilo 4 akcija, od kojih su najmasovnije „Za poštene izbore“ na Jakimanki i miting pristalica Putina pod parolom „Imamo šta da izgubimo“ na Poklonoj gori. Glavni zahtevi na mitingu opozicije su bili: nepriznavanje rezultata decembarskih izbora, ostavka šefa CIK Vladimira Čurova, reforma političkog sistema, održavanje novih parlamentarnih izbora. O neophodnosti poštenih izbora su govorili i na Poklonoj gori, ali razlog je bio drugi: „Ne damo da nam rasture zemlju. Rusiji je potreban jak predsednik“. Slične akcije su održane i u većini velikih gradova zemlje. Prema proračunima, broj onih koji podržavaju vlasti je svuda bio veći od opozicionera.

Određena napetost u društvu i dalje traje. Da li će prestati posle izbora? To u mnogome zavisi od poštenih izbora, ubeđen je ekspert Centra za političku konjunkturu Pavel Salin:

„Veoma mnogo će zavisiti od toga kakva će biti reakcija dela društva – naglašavam, samo dela – na praktično neizbežnu pobedu Putina. Reakcija čak ne na samu pobedu, već na načine kojima će se doći do nje. Odmah posle izbora u krupnim gradovima može doći do eksplozije protestne aktivnosti. Istina, najverovatnije, kao i u decembru, neće se završiti ničim destruktivnim, i postepeno će se stišati.“

A za to vreme na biralištima se vrše poslednje pripreme. Montiraju se web kamere, dovoze se providne glasačke kutije. Tako da će 4. marta biti svega i za sve. Na zdravlje posmatranje!