U Prištini jedva dvadesetak Srba

Od 1999. godine i sami Albanci se teško snalaze sa nazivima ulica u Prištini. Nekadašnja Ulica maršala Tita danas se zove Ulica majke Tereze. Bivša Lenjinova je Bulevar Bila Klintona, a Dubrovačka danas nosi ime izvesnog Gazmenda Zajmija. Stranaca u Prištini ima na sve strane, pa deo Prištine koji se penje ka Sunčanom bregu, zovu i San Francisko.

Ako danas kog Albanca u Prištini upitate gde je ulica Tirana, on će slegnuti ramenima, ali ako ga upitate gde je bivša Beogradska, odgovor ćete lako dobiti. Priština, nekada grad sa 250.000 stanovnika mešovite strukture, sada je grad sa pola miliona građana albanske nacionalnosti. U samoj Prištini danas sa gotovo nema ničega što bi podsetilo da su tu mekada živeli Srbi.U samom gradu ostalo je da živi jedva njih dvadesetak. Uglavnom žive iza blindiranih vrata prizemlja nekadašnje „Ju zgrade“, koju je svojevremeno država Srbija napravila za učitelje i doktore, ne bi li se vratili da rade na Kosmet, još pre ‘99. Srbska deca iz Prištine u školu idu u Laplje Selo.

Priština je danas pretrpana Albancima iz Drenice i drugih ruralnih sredina poput Laba i Prokletija, i koji bez naknade koriste srpske stanove. A pošto je grad pretrpan, u okolini su podigli i divlja naselja, zbog čega došljake Albance ne vole ni starosedeoci Albanci, pa često, kada sa njima razgovarate nasamo, znaju da kažu da im nedostaju komšije Srbi. 

U obnovljenom hramu Svetog Nikole i parohijskom domu koji su do temelja spaljeni u martu 2004. godine sada služe i žive zajedno sa porodicama dva mlada sveštenika Darko Marinković i Steva Mitrić koji nastoje da uglavnom starijim Srbima iz Prištine pomognu u svakodnevnim potrebama, ali pomoć se pruža i svima koji posećuju Prištinu. Na službi ne bude puno naroda, po desetak, petnaest, ali preostalim Srbima u Prištini to mnogo znači, I danas hram Svetog Nikole predstavlja emotivno mesto na kome se okupljaju . To je opomena svetu da se ovo više nikada ne dogodi, da je nama mesto ovde i da ćemo ovde biti svakoga dana, poručuju Srbi iz Prištine.

Crkvu Svetog Nikole sagradili su Srbi iz Prištine 1833. godine na temeljima srednjovekovnog srbskog pravoslavnog manastira.