Anđelković: Mrkonjić protiv Mrkonjića

TAKO JE GOVORIO MRKA

 

Tim rečima je potpredsednik SPS-a i uz to ministar infrastrukture i energetike u Vladi Cvetković-Daček, iskazao svoje nezadovoljstvo činjenicom da se njegov partijski šef Ivica Dačić (Daček) izvinio zbog grešaka koje je njihova stranka počinila tokom 90-ih. Ipak, i pored toga, Mrkonjić ima potpuno razumevanje za pokajnički postupak predsednika SPS-a, sa kojim se, da ne zaboravimo, inače „ne slaže“. Naglasio je: „Dačić je pametan i bistar mlad čovek, ali istovremeno i iskusan političar sa više od 20 godina staža u visokoj politici i on, kao lider partije, sigurno zna zašto je to rekao“.

Da se vratimo na pomenuti DOS, kome Mrkonjić s pravom poručuje da treba skrušeno da se izvinjava naciji. Međutim – gle čuda! – za ključnog činioca te koalicije, DS, Mrkonjić ima samo lepe reči. Neverovatno je ali istinito, o stranci koja je zajedno sa svojim „ekspertskim“ saveznikom na prošlim izborima i aktuelnim partnerom u Vladi (G 17 plus), najodgovornijom za pogubni „reformski“ kurs kojim idemo duže od deset godina – bez obzira na negativnu ocenu njenog učinka – potpredsednik SPS-a ima pozitivno mišljenje. Kako reče: „U ovom mandatu Vlade Srbije, DS i SPS su dobri partneri i ne vidim zašto to ne bi bili i u sledećoj vladi. Slažem se s mojom drugaricom Slavicom (Đukić-Dejanović) da bi to bila dobitna kombinacija“.

Na kraju intervjua Mrkonjić nam je oholo poručio:  „SPS među građane ide sa onim što je za građane uradio. Nije slučajno moj predizborni slogan ,Dela govore’. Ja pokažem šta sam uradio, ne moram da pričam. U tome je moja velika prednost.“ Eto, tako govori vrhovni srbski „graditelj.

REČI LETE DELA OSTAJU

Njegove reči su konfuzne i protivrečne, po principu: „U laži su kratke noge“. Ali – u pravu je – važnija su dela nego reči. Ona govore mnogo bolje  nego bilo kakve retoričke konstrukcije. Uostalom, zbog dobrih dela vredi oprostiti i loše reči, odnosno prečuti gluposti. No, kada se radi o Vladi čiji je SPS važan deo, pozitivna dela su malobrojna, nedela brojna a glupost konstanta!

Za četiri godine, SPS, DS i ostatak njihove vladajuće bratije, zadužili su zemlju oko 5 milijardi evra. To je više nego što nas je pojedinačno opteretila dugovima bilo koja vlada u novijoj i daljoj prošlosti. A tim pozajmljenim parama „žuti“ i izbledelo „crveni“, malo toga su napravili (za narod a ne, naravno, za sebe). To važi i za „vrlog“ ministra infrastrukture koji mnogo priča o autoputevima, časti, državi i koridorima, a malo bilo čega gradi. Srbija godišnje izgradi onoliko kilometara autoputa koliko i siromašnije afričke zemlje dok na infrastrukturne fatamorgane troši koliko i mnogo bogatije države od srpske. Da i ne govorimo o potpunoj rasprodaji nacionalnih interesa – gde je izdaja Kosova i Metohije samo jedna od tačaka – od strane režima čiji je integralni deo „patriotski“ vrh SPS-a.

Siguran sam da Mrkonjić misli da ni za to ne treba da se izvinjava. Taman posla. Samo mu fali da naljuti Amerikance. U tom pogledu njegov stav je zasigurno sasvim identičan Dačićevom. Jer, obojca su na poziciji: „Ajde Jovo nanovo“. Naravno, sa nacionalno-destruktivnim DS-om i njegovim inostranim mentorima. Očito, u istoj meri kao i „žuti“, to je sada i SPS. Ništa ne menja fakat da je većina njegovih članova intimno nezadovoljna državno erozivnim procesima čiji je Vlada katalizator, odnosno njenim štetočinskim učinkom. „Mačku o rep“ njihov interesima zakopani patriotizam. Vlast je slatka. Socijalisti će gunđati ali će iz lukrativnih razloga nastaviti da slede svoje lidere koji su sada jednako antidržavno opredeljeni kao i najgori deo nekadašnjeg DOS-a (koji sada, pred parlamentarne i lokalne izbore, apstraktno kritikuju).

SOCIJALISIČKI IZBORNI BUNT?

Uostalom, ne treba da nas čudi ponašanje Dačića, Mrkonjića, Slavice Đukić-Dejanović i drugih lidera SPS-a. To su ljudi koji su bili ključni deo sistema koji je izdao Miloševića. Lično o njemu nikada nisam imao pozitivan stav (bez obzira što danas imam mnogo gore mišljenje o većini onih koji su ga zamenili na čelu države). No, ovde se radi o sposobnosti i lojalnosti njegovih saradnika. Kao što su 2008. godine izdali ideje koje su javno zastupali i građane koji su za njih glasali, tako su mnogi od njih, u ključnim oktobarskim danima 2000. godine, tiho sabotirali pa čak i aktivno podrivali svog tadašnjeg partijskog šefa. Ili, ako nisu bili kupljeni ili zaplašeni od strane zapadnih službi i sa njima spregnutih delova DOS-a, onda su pokazali totalnu nesposobnost da im se suprotstave.

A sada nam pričaju da „dela govore“. U pravu su. Samo što nemaju svi Srbi istorijsku amneziju niti su nesposobni da uvide aktuelnu realnost, pa da stoga ne vide kakva su njihova (ne)dela. Ona su – ponavljanje je majka dugotrajnog pamćenja – po državu razorna i sramna, te mnogo govore o vođama tzv. socijalista. To nikakve Dačićeve i Mrkonjićeve laži ne mogu da sakriju. Nadam se da će ovaj put to uvideti i tradicionalni birači SPS-a. To su uglavnom časne starine koje se i dalje rukovode idealima, a dugo su naivno  verovale da sadašnji lideri SPS-a nisu prodali „veru za večeru“, već se samo pretvaraju da je tako kako bi, navodno, bili u prilici da nešto dobro urade za zemlju.

Đavola. To su egoisti ravnodušni prema sudbini države, socijalnoj pravdi i budućnosti srbskog naroda, koliko i oni politički kriminalci što vode DS. Sadašnji lideri SPS-a su – da parafraziram Mrkonjića – ljudi koji su u svim režimima radili i rade samo za sebe. Zato je uistinu u pravu Mrkonjić kada kaže da su njegov i Dačićev SPS i DS prirodni parteri. Samo što za Srbiju to nije dobitna već gubitnička kombinacija. Valjda je naš narod to konačno shvatio pa više neće trpeti udružene DOS-manlije i SPS janičare. A što se tiče simpatizera SPS-a, Slobodan Milošević će se sigurno okretao u grobu ako bi oni opet, na predstojećim izborima, podržali lažni SPS – evroatlantističkog naslednika njegove nekadašnje stranke. Da li to žele?
 
Dragomir Anđelković
Izvor: Vidovdan.org