Evropska unija – bolesti dobrosusedstva

Zvanični Bukurešt, koji predstavlja MIP zemlje optužio je Holandiju za diskriminaciju rumunskih državljana. Povod je predstavljala internet-stranica lidera Radikalne stranke slobode Holandije Gerta Vildersa gde on predlaže da se Rumunija i Bugarska isključe iz EU. Na svom resursu u mreži političar je započeo široko razmatranje problema koje starosedeoci Holanđani imaju s migrantima iz istočnog dela Evropske zajednice. Odbojnost prema došljacima iz država Istočne Evrope sve češće pokazuju i građani drugih zapadnoevropskih zemalja Evropske unije. Po mišljenju analitičara, kriza je u stanovništvu Zapadne Evrope probudila stare strahove i odbojnost prema istočnoevropskim susedima.

Sve ovo je već postojalo još na samom početku širenja Evropske unije na istok. Danas se većina analitičara slaže u mišljenju da ulazak zemalja Istočne Evrope u EU nije bio ekonomski pripremljen. A i psihološki zapadnoevropsko društvo takođe nije bilo spremno za tako veliku bujicu gostiju iz bivšeg Istočog bloka. Međutim, zabrinutost zapadnog stanovništva je u izvesnoj meri bila dovedena u ravnotežu visokim tempom razvoja njihovih zemalja. Ali danas, u uslovima krize, svi potencijalno eksplozivni problemi koegzistencije evropskog Istoka i Zapada u okviru jedinstvenog ekonomskog prostora počinju da se ispoljavaju u sve oštrijoj formi, istakao je u intervju za radio kompaniju „Glas Rusije“ rukovodilac Centra za komparativna politička istraživanja RAN Boris Šmeljov:

U zemljama Zapadne Evrope pojavilo se nezadovoljstvo zbog došljaka iz Istočne Evrope, tim pre što se tamo zaoštrava i problem nezaposlenosti, problem zapošljavanja. Prirodno, tuđinci se posmatraju kao konkurenti. U principu i u celini Zapadna Evropa na zemlje bivše Istočne Evrope gleda kao na svoje saveznike, kao na zemlje-potrošače koje treba podržavati i oni na njih u izvesnoj meri gledaju snishodljivo i skeptički. Naravno, ovde se ipak ispoljavaju razlike između bivše Istočne Evrope i Zapadne Evrope i na niovu kulture i mentaliteta. I sve to hrani nacionalistička raspoloženja, svojevrsnu ksenofobiju u zapadnoevropskim zemljama, vodi ka jačanju i porstu broja nacionalističkih partija, što vidimo i u Holandiji, i u Danskoj, i u Francuskoj, i u istoj ovoj Nemačkoj. 

Sa svoje strane, u istočnoevropskim zemljama se takođe zapaža razočarenje u model jedinstvene Evrope i težnja ka odbacivanju Evropske unije. Međutim, po mišljenju Šmeljova, sve ovo teško da će dovesti EU do letalnog ishoda. Pošto na nivou svih njegovih vladajućih elita postoji shvatanje o katastrofalnim posledicama raspada Evropske zajednice, kako po Istok, tako i po Zapad. Ne postoji samo efikasno sredstvo za bolest protiv rasta organizma kao što je jedinstvena Evropa.